Knjige vodiči kroz promenu? O, da! Smenjivanje godišnjih doba nalikuje smenama u našim životima. Koliko god se nekad trudili da ostanemo u nekom stanju, promena se ipak desi. Jer jedino je ona sigurna. Ako svesno prihvatimo ovu činjenicu, onda možemo i da se menjamo u pravcu koji nama prija i koji će nam doneti dobrobit i blagostanje. Knjige vodiči kroz promenu su komplementarne svim drugim tehnikama koje nam pomažu da se menjamo.
Naše promene su krenule davno. Još i kad nismo bile svesne tačno u kom ćemo pravcu, bilo je jasno da je promena vezana za prirodu. Tamo gde smo mogle svojom nogom da kročimo otkrivale smo je „iz prve ruke“. A tamo gde nismo mogle ili još nismo stigle putovale smo kroz imaginaciju, čitajući i zamišljajući, maštajući i bogateći i na taj način svoj svet i iskustvo.
Naši putevi nas određuju
Sve što radimo u životu definiše nas. Ono za čim naša duša žudi javlja se već u ranom detinjstvu. No, onda nam se na putu nađu prepreke koje nas proveravaju – da li smo dovoljno posvećeni, da li nam duša i dalje vibrira na isti način kao kad smo, onako mali i neopterećeni, poželeli da krenemo putem koji će biti naša životna misija.
Definišu nas i ljudi koje na tom putu srećemo. Nekad nam otvaraju vrata, a nekad ih treskom zatvore, provocirajući nas da tražimo prozor. Nekada nam put bude toliko težak, i putovanje tom stazom se rastegne toliko da pomislimo da ne možemo dalje, ali ipak idemo. Tada sa sigurnošću znamo da smo zaista predodređeni za ono o čemu sanjamo, ali i da su alati koje smo dobili učenjem, iskustvom, praksom dobri i da nam pomažu da prevaziđemo i svoj lični izazov.
Uz bahove kapi i šoljicu čaja
Kad se osvrnemo na do sada pređeni put, možemo reći da su nam možda najznačajniji vodiči bili i dalje jesu, upravo knjige. Obe imamo veoma široku lepezu interesovanja i zanimanja, pa bi priča o knjigama mogla da se oduži. Stoga smo rešile da ćemo vam ovog puta o knjigama koje su nam značajne pisati iz cvetnog ugla (šta bi se dobro uklopilo uz bahove kapi i šoljicu čaja).
Da bismo mogle da budemo od koristi onima koje podučavamo i kojima pomažemo da bolje razumeju sebe pomoću darova prirode, prvenstveno smo upoznavale sebe. Taj proces i dalje traje – jer kao što rekosmo – samo je promena trajna – pa se tako i mi menjamo učeći i otkrivajući.
Slatke muke preporuke
Teško nam je da preporučimo nekoliko autora i kažemo da su nas oni podstakli da istrajemo u svim promenama i koračamo putevima tako da smo danas u ovom svom svetu kojem živimo. Rekle bismo da je knjiga sastavni deo života, da nas ona uvek prati, usmerava i pomaže u kretanju, nekada direktno, a nekada suptilno, iz prikrajka i senke. Veliki je broj autora koji je uticao na nas, svakom od njih se rado vratimo u nekom trenutku. Ta jedna stranica na kojoj je puno toga napisano. Nekada i samo jedna rečenica bude dovoljna, oni mali znakovi pored puta- tako mi to doživimo. Šta sve na jednu stranicu stane?
Neverovatan prostor je ta jedna stranica. Knjiga može biti svašta. Knjiga kao buđenje, kao podsvest, kao motivacija, kao ideja, kao prijatelj, kao učitelj, kao podrška, kao inspiracija, knjiga kao poklon, kao oslonac, kao podmetač. Knjiga ima bezbroj uloga u životu jednog čoveka. Nama je apsolutno nezamenljiva. Miris knjige, olovka za podvlačenje najbitnijeg J, uz to šoljica čaja, ili neka limunada, ponekad i rashlađena čaša vina budu sasvim dovoljne da započnemo neku ličnu promenu.
Nekoliko knjiga sa naših polica
Stručna literatura na srpskom jeziku u vezi sa bahovim kapima je prilično oskudna. Prevedena su dela dr Baha i nekoliko savremenih autora. Kod nas se, za sada, pisanjem stručne literature najviše bavi jedan od naših učitelja, Milena Kostić, psiholog, bahov praktičar i neko ko godinama obučava nove generacije bahovih praktičara.
Volimo i da pratimo blogove s autorskim tekstovima jer oni uvek daju neki novi uvid i pristup određenoj temi. No, pored literature usko vezane za cvetne esencije i fitoterapiju, navešćemo nekoliko knjiga i autora koji su nama bili od izuzetnog značaja u formiranju ličnog stava kao i odnosa prema ljudima sa kojima radimo i koji s poverenjem otvaraju svoj emocionalni svet pred nama.
Lujza Hej – neko ko je u jednom trenutku u potpunosti promenio naš način razmišljanja i bila dobar oslonac da se ponovo podignemo i shvatimo da nismo bespomoćne. Izuzetna žena, pisala je s lakoćom, verujući u to da svako sebi može pomoći – u određenom periodu života. Ono što je bitno možda da napomenemo jeste činjenica da je njen rad često zloupotrebljavan, često nuđen kao alternativa medicini. Lujza Hej se, kao i bahova terapija mora razumeti i praktikovati kao komplementarna metoda – a ne kao magija koja će nas spasiti od svega lošeg.
Berni Zigel i fantastična knjiga: „Ljubav, medicina i čuda“. Knjigu je pisao lekar, onkolog, ali bismo je toplo preporučile i lekarima i pacijentima ali i praktičarima raznih metoda. Naučile smo gde je naša snaga, kakav pacijent, klijent – čovek ide ka ozdravljenju, a kako izgleda kad sami sebe otpišemo. Kakav lekar, praktičar, ali i prijatelj treba da budemo onom kome treba pomoć, podrška, nega.
Ridiger Dalke – lekar i psihoterapeut. Kao i kod prethodnog autora, privukla nas je činjenica da je na put holizma krenuo iz klasične medicine. Ono čemu nas i jezik uči da je sve oko nas dualnost i da jednu stranu priče ne možemo razumeti ako nemamo sa čim da je poredimo, da lepotu, zdravlje, svetlost, radost, bogatstvo možemo razumeti samo ako znamo i njihov opozit, upravo svojim knjigama ilustruje dr Dalke. Bogato medicinsko iskustvo podstaklo ga je da bolest počne da posmatra iz sasvim drugog ugla – kao priliku da se menjamo, da radimo na sebi, da preispitujemo sebe i svoje stavove. Navešćemo samo dve njegove knjige: “Bolest kao dogovor duše“ i „Bolest kao put“.
„Um iznad medicine“, dr Lise Rankin još jedan iskorak iz klasične medicine. Dr Rankin je u jednom trenutku napustila konvencionalnu medicinu – razočarana u sistem, u pristup lečenju i pacijentima, da bi se nakon nekoliko godina vratila medicini, ali iz drugog ugla – posmatrajući čitavog čoveka, ne samo njegovu bolest. Potkrepljujući svoje pisanje brojnim primerima i ona nas uči da ne možemo telo posmatrati odvojeno od duha i duše. Fizički deo bez emocionalnog i mentalnog jednostavno ne funkcioniše.
Irvin Jalom zauzima značajno mesto na našoj „profesionalnoj“ polici. Njegova terapeutska praksa, pristup životu, jednostavnost kojom piše a koja je i njegov životni kredo – mnogo su uticali i na naš odnos prema životu. Spoznaja da je život sastavljen od patnje i lepih trenutaka između oslobađa nas večite težnje za srećom, potrebe da stalno budemo dobro. Spoznaja da se u svakom trenutku osećamo baš onako kako treba je potpuno oslobađajuća. I kad patim i plačem i smejem se i radujem ja se osećam baš kako treba u tom trenutku. Probajte – kad sledeći put pomislite da neko osećanje nije primereno – a vi samo sebi recite – osećam se baš onako kako treba u ovom trenutku. I biće vam lakše. Opuštenije. Prihvatljivije, u krajnjem slučaju.
Naš imaginativni svet i realni svet
Za kraj bismo samo dodale da su nas sve knjige koje smo od detinjstva pročitale oblikovale i bile podrška, uteha, vodič. Kreirale su naš imaginativni svet, putovale smo kroz vreme i prostor, stvarale sopstvene životne istine, razbijale stereotipe, ali i učile kroz iste.
Često su nas baš naša ubeđenja i uvreženi stereotipi o određenim ljudima i predelima navodili da ih istražujemo, potvrđujemo, a još češće razbijamo.
Ovo je samo deo naših biblioteka. Neka druga tema će nas odvesti na nove police i u nove priče. Do tada se nadamo da smo vam dale neke nove ideje za čitanje.
Tekst pisan u četiri ruke – Marija Radojković i moja malenkost.
Tekst objavljen u onlajn magazinu “Plezir”.
Vidimo se i ovde.