fbpx

SAMOPOUZDANJE – KARTA ZA SREĆNIJI I KVALITETNIJI ŽIVOT

Nisam psiholog. Niti lekar. Radim preko 20 godina s ljudima, kao edukator. Praktikujem bahove kapi. Moji tekstovi proizilaze iz iskustva rada s ljudima, ali i iz posmatranja sveta oko sebe. Nastaju i kao rezultat mnogih obuka, seminara, pročitane literature, ali i slušanja ljudi. Tako da sve što pročitate, posmatrajte baš iz ovog ugla. Nisam teoretičar. Ljudima pristupam onako kako bih volela da meni neko pristupi.

Životna iskušenja posmatram kao izazov – uvek se pitam –  da vidimo šta možemo da uradimo, promenimo, balansiramo. Verujem u onu divnu izreku – da ništa nije gotovo ako nije dobro na kraju. O tome – šta je na kraju dobro mogli bismo dugo da pričamo – jer svako to posmatra iz svog ugla, i svako priželjkuje drugačiji dobar kraj. Ovog puta želim da pričamo o SAMOPOUZDANJU iz ličnog iskustva i onog stečenog radom s ljudima.

Rodimo se puni samopouzdanja

Rodimo se bez ograničenja. Verujemo beskrajno u sebe i svoje mogućnosti. Verujemo da svet postoji zbog nas. I da je uloga roditelja da nam pomognu da ojačamo svoje kapacitete, veru u sebe pa da nas cele i samouverene puste u svet. Ne znamo gde su nam ograničenja. Ne znamo da nešto ne možemo. Svet je naše igralište, a život zabava.  Samopouzdanje se gradi svakim padom i ustajanjem. Uloga roditelja je da nas nagledaju, podstiču, puste da iznova i iznova pokušavamo jer na kraju ćemo uspeti.

Onda, iz čiste ljubavi,  počne ono čuveno – nemoj, pazi, čuvaj se, pašćeš, uješće te, slomićeš ruku, razbićeš glavu, upašćeš… Čak i samo kao predostrožne mere. Nekad je lakše preplašiti dete, unapred, ne bismo li bili sigurni da nešto neće uraditi. Preterana briga za bližnje nije dobra ni za nas jer na taj način urušavamo i nekom drugom, najčešće deci, mlađoj braći ili sestrama, partneru, veru u sebe. Sve više počinju da paze. A kad im se neka nezgoda i desi (što je tako ljudski – pasti, upasti, uganuti…)  upozorenja dobijaju svoj materijalni oblik. Pouzdanje u sebe i svoje sposobnosti opada.

Kako to radi medvedić

Jeste li gledali onaj slatki video o medvediću koji uči da se penje na planinu? Zamislite da je njemu na polovini  majka rekla –  bolje je da ne pokušavaš. Nemoj to da radiš. Rizično je. Roditelji ih često koriste – jer su i njih na isti način sputavali. Iz svog uskog ugla gledanja oni su istinski preplašeni za nas – i misle, bolje biti pomalo nesrećan nego da nam se nešto loše desi. Roditelj koji nikada nije rizikovao u životu ne može svoje dete da nauči da se nekad i to mora. Ograničenja koja ponesemo od kuće – grade kasnije i naš odnos prema svetu i kreiraju način na koji ćemo vaspitavati.

Kako nas sistem polako melje

Krenemo u školu. Pa nam još malo otkinu od onih anđeoskih krila s rođenja. Unapred nas pripreme da život nije lak. Da možda i nismo sposobni na neku školu, da smo ograničenih sposobnosti, da se ni ne trudimo jer to nije za nas. Onda počnu da nam se sviđaju neki momci. I umesto da sledimo svoje srce, često pristajemo na kompromise jer mislimo da za neke nismo dobre. Ili ako neki od njih postane naš partner – onda još više spuštamo svoje granice – da ne izgubimo tog “idealnog”.

Počnemo da radimo. Pristajemo na raznorazne uslove, na manju platu, na dodatne sate, najčešće neplaćene, nekad radimo neprijavljeni, nekad bez dana odmora – a sve opet ne verujući više sebi i svojim osećanjima – da smo vredni i da niko ne sme tako da se ponaša prema nama.

Samopouzdanje nema svoju suprotnost. Imamo ga ili nemamo. Ili je tako nisko da više ne poštujemo ni sebe, ali ni druge. Kad smo samopouzdani – sve je lepše i lakše. Verujemo u sebe, ali i u ljude oko sebe. Ljudi koji imaju samopouzdanja neće “ubijati” isto u drugom biću. Jer nije zabavno živeti u svetu u kom se oko vas svi nečega plaše. Nije zabavno gledati rođeno dete koje od vesele bebe postaje preplašeno biće. Nije zanimljivo ni imati partnera koji ne veruje ni sam u sebe, pa onda ni u nas.

Najveći neprijajatelj našeg samopouzdanja su ljudi oko nas koji ne veruju u sebe – pa samim tim uništavaju i našu veru u sebe. Ne namerno. Jednostavno, oni ne umeju drugačije. Ali, rekoh, ovog puta naš cilj je da vidimo kako se stvari mogu promeniti. Kako da se izborimo za sebe. Kako da i mi jednog dana ne postanemo osobe koje će uništiti tuđe samopouzdanje.

Ispričaću vam nekoliko priča vezanih za samopouzdanje. Sve su istinite. Samo su imena i neke okolnosti promenjene radi zaštite privatnosti. Da post ne bi bio predug, iskustva možete pročitati ovde.

Kako vratiti samopouzdanje

Postoji mnogo načina da se povrati samopouzdanje. Ja mogu da pišem samo iz ugla bahovog praktičara, a na vama je da se odlučite kome ćete da se obratite. Svaki rad na sebi treba da bude stvar ličnog izbora, pa i izbor terapije, terapeuta, načina rada. Ono što bahova terapija nudi jeste kombinacija bahovih kapi koja se spravlja nakon konsultacije za svakog klijenta ponaosob.

Šta može bahov praktičar da uradi za vas? 

Ja vas ne lečim. Jer nisam lekar niti dajem lekove. Moja uloga jeste da vam prvo objasnim kako deluju bahove kapi i ako vam taj princip rada na sebi odgovara, onda započinjemo. Zakazujemo razgovor. Definišemo šta to u OVOM TRENUTKU osećate? Šta je to što biste menjali i kako biste voleli da se osećate? Ako ste iščitali post sa iskustvima, razumećete da su različiti uzroci nestanka samopouzdanja. Pa će tako i pristup jačanju i vraćanju istog kod svakog biti različit. Promenom stava, odnosa prema sebi i situacijama u kojima se svakodnevno nalazite, jačanjem volje i osnaživanjem vere u sebe vi se menjate.  Samim tim menjaju se i okolnosti oko vas. Počinjete da se “borite” za svoja prava, ne gubite vreme na vaganja – da li je ovo dobro, opasno, rizično. Slušate svoju intuiciju, krug ljudi oko vas se menja – vaše samopuzdanje vas vodi među  samopouzdane ljude. Verujte, lakše je i zabavnije sa verom u sebe.

Koliko traje terapija?

Na to pitanje vam zaista ne mogu dati tačan odgovor. Mogu samo da vas pitam – koliko dugo ste vi živeli s narušenim ili nezdravim samopouzdanjem? Da li je vreme koje ćete posvetiti sebi vredno i da li vi to zaslužujete? To je jedino što je važno. Koliko je vaša spremnost da se menjate i jačate veća, toliko ćete pre i doći u stanje u kom ćete reći sada mi je bolje. A od vas zavisi da li ćete ići i još jedan korak dalje – kada ćete reći sada mi je skroz dobro. 

Bahove kapi su komplemetarni sistem koji vam pomaže da dođete do svog cilja. A kao bonus, preporučiću vam još nekoliko stvari koje biste mogli da radite paralelno s konzumiranjem kapi da biste još brže došli do cilja.

Izbegnite zamku zvanu pokvarena ploča

Važno je da znate da je većina nas barem u nekom delu života imala krizu vere u sebe i svoje kapacitete. Nekada nas previše obaveza, novi izazovi, situacije, preseljenje, razvodi, smrt partnera, odlazak dece od kuće, gubitak posla – toliko preplave da nam samopouzdanje padne na kritično nisku tačku. Svesni smo da nam je pouzdanje u sebe važno za nastavak života, ali u tom trenutku ne znamo kako da ga vratimo u ravnotežu.

Često nam se po glavi motaju misli – poput ja to ne mogu, probala, sam i nisam uspela… uvek nešto pogrešno uradim… možda to (ili on) i nisu za mene…

Čim primetite takve opsedajuće misli, reagujte. Ako se suviše dugo budete slušali rizikujete da stvarno počnete da verujete u njih. Uz adekvatne bahove kapi, ovi se programi uspešno brišu.

Ne pokušavajte da imitirate samopouzdane ljude

Kada nam ponestane sopstvenog pouzdanja, pokušamo da uskočimo u tuđe cipele. Preuzimamo tuđu ulogu, pokušavajući da ga oponašamo. Ali, ni ova taktika nije dobra. To nismo mi. Umesto da nađemo sebe, mi smo u stalnom grču pokušavajući da ponavljamo model ponašanja našeg idola. To nam odnosi energiju, ne umemo da se nosimo sa izazovima koji nisu naši. Poraditi na sopstvenoj autentičnosti i jačanju vere u sebe je mnogo korisnije i daje dugotrajne rezultate.

Iskoračite iz zone komfora

Na poljuljanom ili nikad izgrađenom samopouzdanju treba ozbiljno raditi. Izbegavanje situacija i ljudi daje samo kratkoročni rezultat. Da biste izgradili samopouzdanje ili ga povratili, uhvatite se u koštac sa onim što vas najviše plaši. Ako je komunikacija s ljudima vaš problem, počnite da izlazite. Razgovori s konobarom, prodavcem, čovekom na autobuskoj stanici dobar su početak. Javite se na oglas za posao, zatražite unapređenje od šefa. Pozovite nekog ko vam se dopada na piće (ako niste u vezi) 🙂 Bahove kapi su vaš vetar u leđa i pomažu vam da se upustite u situacije koje će vam jačati samopouzdanje.

Budite fizički aktivni

Izađite iz sobe. Krenite u teretanu ili u brzu šetnju kraj reke. Vežbanje pomaže da se osećamo bolje, da steknemo više energije, da steknemo pozitivan stav prema životu. Fizička aktivnost pomaže da telo proizvodi endorfin. On je zadužen za naše dobro raspoloženje. Naše samopouzdanje zavisi i od našeg fizičkog izgleda, stanja kože, kose. Zdravo telo daće zdravu misao našem umu.

Jedite polako i zdravo

Naš stomak ima svoj “mozak”. On proizvodi većinu seratotina. Loša ishrana ne može da stvori dobru energiju. Brza hrana i jedenje s nogu takođe nisu naši prijatelji. Sve ovo stvara negativna osećanja, a ona urušavaju naše samopouzdanje. Izbegavajte prerađenu hranu, hranu sa mnogo šećera. Izbegavajte lajt varijante hrana i pića. Oni u sebi sadrže skrivene šećere. Dajte šansu zdravoj hrani – jer ako je ono što unosimo u sebe zdravo, takvi ćemo biti i mi.

I za kraj –  kakvo je vaše samopouzdanje

Radite na sebi. Nije bitno koju ćete tehniku izabrati, da li ćete pokušati da sami radite na sebi ili ćete podražiti pomoć ili savet obučene osobe. Radite jer kako neko reče – sa samopouzdanjem je zabavnije. Da li vam prija vaša trenutna situacija, ili mislite da bi moglo bolje i da biste vi mogli da se osećate bolje i živite kvalitetnije?

Dok god odlažete za sutra – uz izgovore – treba detetu patike, moram da platim račun, ma za te pare mogu da kupim cipele… možda i nije vaše vreme za rad na sebi. Onog trenutka kad vam sve ovo ostalo ode u drugi plan, spremni ste. Vreme (i novac) uloženi u sebe stostruko se vraćaju i vama i vašoj okolini. Razmislite o tome!

 

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!