fbpx

DA LI POSTOJI RECEPT ZA SAVRŠEN BRAK – ILI DA LI JE MAMA UVEK U PRAVU

Da li se sećate starog dobrog hita Josipe Lisac? 

Mame vas uče kako da budete  prvo dobra deca, posle pristojne devojčice, pa fine devojke – a sve sa ciljem da biste se jednog dana dobro udale. 

Sećam se razgovora od pre nekih 10 godina sa svojom krojačicom. Bila je mojih godina i često smo znale posle proba novih modnih kombinacija da popijemo kafu. Ja sam u to vreme šila komplet za venčanje i valjda podstaknuta time ona mi ispriča kako je majka već duže vreme pritiska da se uda.

DA LI POSTOJI RECEPT ZA SAVRŠEN BRAK - ILI DA LI JE MAMA UVEK U PRAVU

 

„Hajde, kćeri, udaj se, pa ako treba da se posle nekog vremena i razvedeš, bolje je… Kad te ljudi pitaju, u tvojim godinama, bolje je da kažeš da si se razvela nego da si neudata. Pitaće se ljudi šta ti je to falilo kad te ni jedan nije ni pokušao oženiti.“  Tužno je što je to u većini slučajeva istina – bolje kako tako udati ćerku, pa se nadati da će sve dobro ispasti, nego da doveka ostane baba-devojka, usedelica, kako to naš jezik ume vrlo ružno da okarakteriše… Onda misija MAMA nije uspela.

Vreme je da devojčice odrastu

Mame su vas učile da je brak stepenik koji vodi u svet odraslih.

Da je vreme da se uozbiljite, udate, zaposlite, rodite decu.

Da morate svaki dan da kuvate, a ako slučajno ne možete svaki dan, onda da kuvate po nekoliko jela jer vaš muž MORA da jede kuvano.

Da svaki dan morate da spremate, brišete prašinu, usisavate, ribate, da treba da vas vidi sa krpom, četkom, metlom, štipaljkama koje vire iz džepova.

Da ustajete  prvi, a ležete poslednji.

Prava žena uvek nađe neki posao i zanimaciju u kući i oko nje.

I prava žena je uvek nasmejana i spremna da sluša: muža, svekra i svekrvu, decu, goste, rodbinu … Da jedva čeka da joj neko dođe u goste da pokaže sva svoja umeća. Da gleda kako da uštedi da bi kupila nešto da kuću. Sve u svemu – formula je jednostavna – čista kuća, sit muž, zadovoljni svekar, svekrva i ugošćena rodbina, pomalo zarozana domaćica, ali uredna i svim aparatima nameštena kuća = sve ovce bračne su na broju.

Vaspitanje natopljeno grižom savesti

Nije ni čudo što ju je ostavio.

Nije ni čudo što je prevario.

Nije ni čudo što je udario.

Nije ni čudo što se on zapustio.

Ili – kako je mogao da je ostavi kad je tako lepo kuvala, održavala kuću čistom, brinula o njemu i njegovim potrebama, a sebe zapustila, jadnica. Baš je on neki gad. 

I tako bih mogla u nedogled sa ovim nije ni čudo. Pa čudo je. Jer mama vam nije sve rekla.

Muškaraci ne obraćaju pažnju na to da li vam ne kuća uvek ulickana (ako mu je lickanje kuće na prvom mestu, onda imate sasvim novi set izazova na kojima bi trebalo poraditi…)

Muškarci NE MORAJU da jedu kuvano svaki dan.

Muškarci ne žele kuću punu gostiju.

Muškarci ne sanjaju da im po kući 24 sata šeta zarozana kućanica s podočnjacima do poda.

Čista i uredna kuća je stvar domaćeg vaspitanja, a ne bračni uslov

Kad vas je mama učila kako da održavate kuću, kako se ribaju podovi, usisava, briše prašina učila vas je zbog vas samih. Čistoća jeste pola zdravlja i o tome treba da vodite računa kako zbog drugih, tako i zbog sebe a ne da bi vas muž više voleo.

Pranje veša i peglanje

Ove dve aktivnosti su potpuno jednako bitne za oba supružnika. Čista garderoba i opeglena ogledalo su vaše koliko i vašeg supruga. Zato pegla nije sprava kojom se ispravljaju bračne krive Drine, već neravnine na odeći.

Kuvanje, mućenje, pečenje, pranje sudova

Ni ove radnje nisu uslov bračne sreće. Jesu korisne jer kad znate šta jedete možete očuvati zdravlje. Drugo jeftinije je nego jesti brzu hranu. Treće, ima nečeg u tome da spremate hranu za svog supružnika – ako to radite zato što volite, imate vremena i barem malo talenta. Ako ne umete ili nemate vremena, uvek možete kupiti u nekom od restorana koji kuvaju domaću hranu. Ili u poslastičarnici. Sudove, naravno, treba oprati. Ne zbog mira u kući već zbog higijene i činjenice da ako to ne radite barem jednom dnevno rizikujete da nemate iz čega da popijete vodu, kafu, u šta da servirate makar i kupljeno jelo. A to ume biti prilično nezgodno. Ali, neće vam se brak raspasti ni ako neko veče preskočite i ostavite sudove za sutra.

Šta vam mama još nije rekla

Ništa od ovog nije razlog za razlaz. Šta vam je još mama zaboravila reći?

Zaboravila je da vam kaže da je brak poput igre. Kad dvoje ljudi poštuju ista pravila, ma kakva god ona bila,  igra može da traje.

Zaboravila vam je reći da je pozitivan stav mnogo bitna stvar. Kad se vaš dragi pojavi na vratima posle napornog dana i vidi vaš osmeh pola napornog otpadne. Kad može da vam se pohvali onim što je tog dana uradio, ali i da vam se požali ako nešto ne ide kako treba, a vi mu date do znanja da ga podržavate u svakom slučaju, ode i druga polovina napornog.

Nije vam rekla ni da će vaš suprug radije da gleda sveže ofarbanu ženu, s urednom frizurom sređenim noktima, lepo obučenu i zadovoljnu umesto novog miksera i mašine za skidanje paučine sa komšijskog krova. Najbolje ako možete i jedno i drugo. Ali, ako treba da birate, birajte da uredite sebe i da ako treba mesec dana kasnije kupite spravu koju ste nameravali.

Puna kuća gostiju nije ničiji san. Ponekad da i to oni najdraži. Nekada je primanje gostiju bio dobar način da se domaćini pokažu – kako su sredili kuću i šta sve imaju. Kad već nisu imali ženu koja je marila za sebe – imali su kuću za koju je ona marila a kojom se on hvalio. Vaš suprug će biti sretniji ako se  zajedno zatvorite ponekad u tu istu kuću, pa se posvetite jedno drugom, ako se u njoj smejete kao deca, ako uživate u trenucima kad ste sami, nego da u kuću zove gomilu poznanika i rođaka. Za to postoje restorani i kafane.

Da zaključimo: nisu vas mame pogrešno učile – samo su vam neke stvari prećutale ili malo iskrivljeno objasnile. Iz najbolje namere. Ali čak je i narod znao – da i najbolje namere umeju da popločaju put do pakla. A, ako ne postavimo životne prioriteta na pravi način, naš brak zaista može da se pretvori u pakao. 

Nije veština održavanja kuće izmišljena radi održavanja braka, već radi vašeg zdravlja i lagodnijeg života.

Nisu muškarci komplikovana bića.

Za bračnu sreću je potrebnija:

  • ljubav
  • uredna i negovana žena
  • osmeh posle napornog dana
  • razumevanje i podrška
  • shvatanje braka kao lepe i maštovite igre za dvoje (a ako imate decu za troje, četvoro…)
  • uživanje u dvoje

I za kraj

Trebalo je još na početku da kažem da ovo nije tekst namenjen veselim domaćicama, nego devojkama i ženama da promisle šta im to mame možda nisu rekle pre udaje. Trebalo je i da kažem da kad govorim o muževima mislim o onim divnim, nežnim muškarcima koji su posvećeni svojoj partnerki, koji su normalno vaspitani, naučeni svemu što i ona zna i koji se žene iz ljubavi a ne iz potrebe da im neko zameni majku ili zato što je vreme.

Kad se dvoje tako lepih i pametnih nađu neće ih rastaviti ni hladan ručak, ni malo prašine, ni neoprani sudovi. Gle, čuda. Ali će ih jednog dana sigurno rastaviti hladan osmeh, sterilna atmosfera i nerazumevanje. To nije čudo. To je poštovanje i samopoštovanje. Ako jedan partner nije poštovao pravila igre – brak je postao mrak. I, onda je jednog dana neko pronašao prekidač i uključio svetlo. Spakovao kofere i otišao. Gle, čuda.

I još malo za kraj…

Nije ni mene baš sve mama naučila. Ona voli da sprema, da ugađa, da kuva, pere sudove. Stvarno. Neke žene prosto uživaju u tome – ali verujem da je neke stvari u životu žrtvovala da bi mogla da bude i dobra majka i žena i ćerka i snaja i radna žena. Stvarno je svakoj ulozi bila savršena. Spolja gledano. Verujem da nije uvek bila u potpunosti srećna jer ne možeš uvek sve sa jednakim zadovoljstvom. A ona je iz vremena kada je žena morala da nosi mnogo toga na svojim plećima. I niko je nije pitao – može li jer se podrazumevalo da sve baš tako treba. I, da bila je dama. Uvek sređena. Cakum-pakum.

Da sam ja danas u cipelama svoje majke, verovatno bih potražila način kako da povučem ručnu i da u čitavoj priči nađem sebe. Ona je imala sreće da se odlaskom u penziju i našim odlaskom iz doma malo oslobodi obaveza. Vremenom je i uloga ćerke i snaje koja vikende provodi kod roditelja i svekra i svekrve nestala. Sada ima obaveza taman. No, sada joj ne bih postavila pitanje da li bi nešto drugačije. Ona za drugačije nije znala, niti su mediji, društvo, pa čak i partneri nudili nešto drugačije. Da bude malo bolja za sebe samu. Ona je bila na pomoć svima – a njoj je malo ko bio pri ruci.

No, ako ste u braku i ako vas preplavljuju obaveze, imate osećaj da u u svemu tome nema vas, da ste se “izgubili” i da lagano nestajete iz svog života… ne bi bilo loše da učinite nešto za sebe. Važno je da uvek znate da postoji mnogo načina da svoj život promenite nabolje.

Dobar dan

Comments (4)

  1. Lepo. Nema idealnog. Zavisi od oboje. Moja mama je bila bolesna pa sam netipično rasla. I kod muža slično. Te peru se sudovi kad ko ima više vremena i snage…Nama je važnije da se kapiramo. Može i da se vrišti i da se cereka kad nam kako dođe. Mi delimo život. Ne obaveze. To kako kome zapadne kako koji dan. Pokušali mi po starinski jok ne odgovara nam. Mi nekako volimo slobodu.

    1. Nekako ja vas dvoje tako i zamišljam. Slični smo vama. Imam utisak da se sve više odvajamo od stereotipa, ali onda oni brakovi u kojima je po starinski, u stvari postaju netipični, a oni koji su u njima su sada izdvojeniji. Zato je još tragičnija svaka priča u kojoj postoji nasilje, nerazumevanje, netolerancija među onima koji bi trebalo da budu podrška jedno drugom.

  2. Divan tekst si napisala Meri. Sveobuhvatan. Žao mi je da nove generacije, ali i stare nažalost, nisu imali npr. neki stručni predmet u školi koji bi im pomogao da savladaju življenje u dvoje, na obostrano zadovoljstvo.

    1. E, da. Imali smo nekad domaćinstvo, ali retko ili verujem skoro niko nije pričao o braku – i zajedničkom domaćinstvu… hvala ti.

Comments are closed.

error: Content is protected !!