fbpx

MOŽE LI LAKO, BRZO, JEDNOSTAVNO IZ ZAČARANOG KRUGA EMOCIONALNOG STRESA, ANKSIOZNOSTI…

Volim da vam pišem iz ličnog iskustva. Zato što tada znam o čemu pričam. Volim i da pišem iz iskustva u radu sa ljudima. Ne samo sa klijentima, nego i sa decom sa kojom radim u školi, sa roditeljima, koji su sastavni deo procesa obrazovanja i vaspitanja. Jer, svaka porodica je priča za sebe. I svaki problem koji dete ima prelema se upravo kroz porodicu. I, pomažući detetu, vi u priču uključujete čitavu porodicu. Vidite promenu. Jer sa njima provodite jedan deo njihovih života.  Ovaj mesec pričamo o strahovima. Strahovi su prilično kompleksni jer ih često mešamo sa nekim drugim stanjima – koja na kraju rezultiraju strahom. 

Ovo je nedelja  podizanja svesti o mentalnom zdravlju

Bahove kapi su jedan od sistema koji nam pomaže da se naš emocionalni i mentalni sistem vrate u balans. Zato bih danas  volela da pričamo o emocionalnom stresu. Kad smo u tom stanju mi nismo sigurni da li se osećamo tužno, zabrinuto ili depresivno. Hajde da vidimo koja su to stanja koja nas stavljaju pod emocionalni pritisak, takav da nam ne dozvoljavaju da funkcionišemo normalno? Iščitavala sam, listala i dva stanja koja se stalno ponavljaju jesu depresija i anksioznost. Kada govorim o depresiji iz ličnog ugla – mogu da kažem da je to ono stanje kad mislimo da nam nikad više neće biti dobro. Da nas duševni bol toliko pritiska da na trenutke postaje jako teško nositi taj teret u sebi. Često me klijenti pitaju da li ih razumem. Razumem i te kako – jer jesam prošla i anksioznost i panične napade i depresiju.

Kakve veze emocionalni stres ima sa ova dva stanja?

Ima – jer preveliki stres i stres koji dugo traje dovode do nagomilavanja i blokiranja emocija u nama. U nama se talože strah, teskoba, ljutnja. Ređaju se dok ima mesta, dok ne puknemo. Onda tražimo pomoć. I to je u redu. Ono što predstavlja problem u tom trenutku jeste želja da se stvari reše: brzo, lako i “da ne boli”.

Zašto ne može brzo

Ne može jer smo sami dozvolili da se dugo “trujemo” negativnostima. Dugo smo gurali preko svojih mogućnosti. Dugo smo taložili. Dugo okretali glavu od svojih problema. Dugo smo odlagali da potražimo savet, pomoć, izlaz. Da sa nekim progovorimo. Mislili smo – proći će. Ali nije prošlo. A trajalo je dugo. Kad postavite pitanje – a koliko dugo treba da… to pitanje deluje neozbiljno. Ako hoćete samo da zagladite posledice – može brzo. Ali isto tako ćete se brzo vratiti na početak problema. I jedan stepenik niže. Jer ste hteli da zbrzate. Ni tortu ne možete ispeći brže nego što je predviđeno. Zar ne? Iz ličnog iskustva vam mogu reći:

Iz stanja koja su nam neprijatna nikada nisam izašla brzo. Pa bilo koja to stanja bila.

Nikad nisam pitala koliko će trajati. 

Nisam nikad verovala onima koji su mi obećavali da će to ići lako, jednostavno i brzo. 

Prvi rezultati su dolazili relativno brzo, ali to je samo bio signal da nastavim.

To što stvari nisu išle brzo, nisu za mene bile signal da trčim negde drugde. Uključivanje još nekog komplementarnog metoda, da. Menjanje i šetanje od terapije do terapije ne. Od obećanja do obećanja – nikako – jer je zbunjujuće, kontradiktorno – jer različite terapije imaju različite metode. Ishod treba da bude isti, ali putevi kojima idemo su nekad toliko različiti da u već konfuzne duše unosi još veći nemir. ZATO – BIRAJTE ONO ŠTO VAM ODGOVARA I BUDITE UPORNI. VERUJTE U SEBE, SVOJE KAPACITETE I JOŠ BITNIJE VERUJTE U METOD KOJI STE ODABRALI. I ONOG KO VAS KROZ PRIČU VODI.

Da li će biti lako

Ovde ne mogu da kažem da ne može biti lako. Utoliko da ako ste spremni da menjate i izađete iz svog začaranog kruga, onda je lako. Čak i kad neko sa strane gleda i pomisli – ja ovo ne bih nikako mogao – ako znate šta radite, sa kim radite i zbog čega to radite – može biti lako. Možda deluje zbunjujuće – ali opet ću se vratititi na lični primer. Kad izaberem sa kim i šta radim – onda mi je lako. I kad mi je teško, i kad mislim da ne mogu dalje – ja imam zacrtan cilj i nekog ko me vodi i svaki, i najsitniji pomak je motiv da idem dalje. Svaki pomak je olakšanje. Svaki pomak je novo lestvica na skali – vidiš da možeš i da “svakim danom sve više napreduješ”.

No, ako nikad niste radili na sebi i niste padali, onda mogu da kažem i da nije lako. Ali, to što nije baš sve tako jednostavno – vi znate zašto ste sve počeli. Život sam po sebi nije uvek lak. Nije ni uvek lep. Ali ne odustajemo od njega. Jer znamo da će posle takvih trenutaka doći oni zbog kojih će nam se osmeh ponovo vratiti na lice. E, tako shvatite i rad na sebi. Nije uvek lako, ali rezultat je vredan svakog truda.

Da li boli

Boli ponekad. Jer se suočavamo sa svim onim što smo prošli. Ali taj bol je kratak i samo je znak da se čistimo i da idemo ka boljem. Boli kad se suočimo sa nekim činjenicama, ali nas svaki bol uči da sledeći put ne ponavljamo istu grešku, uči nas da kad se suočimo sa istim izazovima znamo da pomognemo sami sebi.

Pitanje je i šta pod bolom podrazumevamo? Boli nas kad počnemo da radimo. Ali, bahove kapi čiste i brišu traumu koja nas je dovela u negativno stanje i smanjuje i bol, korak po korak. Kako čistimo slojeve, tako i bol postaje manji sve dok se jednog jutra ne probudite i ne shvatite da više nema bola. Da ste ok. Da možete dalje. Bahova praktičar je tu da vam pomogne da razaznate šta vam se dešava i da vam savetima i izborom esencija (zajedno sa vama) pomogne da dođete do cilja. Da budete dobro. Bahove kapi su vaš dobar saveznik i uz neku drugu terapiju – jer vam daju snagu, motiv, samopouzdanje, volju – da istrajete u vraćanju u stanje koje je za vas idealno.

Kako ja vidim anksioznost

Iz ličnog iskustva – mislim da ga izaziva strah. No, strah i anksioznost nisu sinonimi. Anksioznost nastaje jer se bojimo da se ne povredimo, da ne ostanemo bez nečeg, da ne možemo da se suočimo sa nekim ili nečim. Kad smo anksiozni mi tada sumnjamo, nemamo veru u sebe i svet oko sebe. Bojimo se da nemamo na koga da se oslonimo. Gubimo sapomouzdanje. Lako se uznemirimo i lako nas je povrediti. Anksioznost je barem kod mene uvek bio povezana sa strahom od smrti, ostavljanja, gubitka u emocionalnom i fizičkom smislu. Gubitka voljenih. Gubitka posla. Materijalnih gubitaka.

Kada sam dozvoljavala da iskreiram sve najstrašnije scenarije. A u centru svakog budem ja. Pa mislim – nikad više… ne mogu ja ovo… nemam više snage… nisam ja za to… Pa mi se odseku noge, telo postane mlitavo, kolena kao da nisu moja. Nemam volje ni želje. Neko mnogo spava. Ja opet u stalnoj napetosti ne mogu da spavam. U stomaku kuva. Na srca kao da je neko seo. A trudim se da niko ne primeti. A onda u tom pretvaranju simptomi se samo još više pojačavaju. Da, tako je to kod mene nekako i izgledalo. Danas takve simptome prepoznam i pustim da prođu. Ako neće sami, onda u pomoć zovem Bahove kapi.

Za kraj nekoliko saveta:

Prvi savet bi bio da kad primetite da klizite u neko od stanja potražite pomoć. Da ne odlažete.

Ako se opredelite za Bahovu terapiju kao metod za balansiranje – važno je da budete otvoreni prema svom praktičaru i da ne tražite da bude brzo i lako – već da bude prilagođeno baš vama i vašim temama na kojima valja raditi.

Nema univerzalne kombinacije – jer smo svi mi priča za sebe. Ali kada dobro ispričamo svoju priču – onda i rezutlati budu dobri i vaš život se vraća u normalu.

Budimo svesni svoj emocionalnog i mentalnog stanja. Negujmo ih poput nežne biljke i rezultati će biti zadivljujući. 

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!