Metaflora i ostale tehnike za balansiranje duha i duše su već dugo prisutne u mom praktikovanju. Nisam ih tako zvala jer sam tek izučavala pristup nekih drugih praktičara i proučavala i izučavala tehnike. Sada bih volela da vam napišem nekoliko reči o metaflori. Kao profesor jezika, i neko ko u svom radu primenjuje i tehnike koje imaju u svojoj osnovi narative, hajde da na početku objasnimo šta sa jezičke strane znači META. Prefiks je poreklom iz grškog jezika i pojavljuje se složenicama. Označava promenu mesta, redosleda. Znači i iza, za (nečim), posle, nakon, po. Latinski sinonim bi bio TRANS-.
Metaflora i ostale tehnike – šta je to
Tako bi pojam METAFLORE moga da se objasni kao značenja koja se nalaze iza određenih nivoa rada sa cvetnim esencijama, uzroka koji se kriju iza određenih emocionalnih i mentalnih stanja. Redosleda kojim ćemo doći do tog uzroka i do njegovog otklanjanja. Naime, ovaj sam pojam prvi put srela kod FES i u nekim radovima Rikarda Mateosa, praktičara koji je došao do korisnih zapažanja i primenjivih pristupa, uz moguća proširivanja. Jer i sam kaže, da bismo pristupili radu na ovaj način moramo biti fleksibilniji od konvencionalnog pristupa praktikovanju cvetnih esencija. Mateos kaže da:
Bahove kapi se posmatraju kao sistem ili kao niz cvetnih esencija raspoređenih u sedam grupa i one čine dobru strukturu koja se fokusira na osobinama ili elementima koje formiraju našu ličnost i karakter. Trideset i osam esencija raspoređenih u tri koncentrična kruga, tri različita sloja koja se dotiču karakteristika našeg identiteta. Džulijan Bernard smatra da je krug od 12 esencija osnova lekcija duše. Sledeći krug od sedam esencija bavi se hroničnim oblicima (disbalansa) koje razvijamo u interakciji sa svetom; i treći sloj od 19 esencija deluju na emocionalni odgovori na različite događaje u našim životima (na osnovu podele dr Baha).
S druge strane FES Quintessentials pruža široku i veliku paletu cvetnih esencija koje utiču na “povrede” i “rane” na duši na različitim nivoima (um, emocije, viša svest, telo…) kao i na izazove na koje nailazimo svakodnevno na svom putu razvoja.
Okvir svemu dala je Patricija Kaminski predlažući novi dubinski pristup radu sa cvetnim esencijama. Ona govori o MetaFlora terapiji – Arhetipskoj mapi ljudske duše.
U svom radu Patricija je sažela znanja do kojih je došao Karl Jung pišući o arhetipovima, drevnoj alhemiji, astrologiji, umetničkim delima, mitologiji, bajkama, tradiciji u vezi sa verom, folkloru i drugim poljima ljudskog znanja akumuliranog kroz vekove. U svom radu, kako kaže, ona nas podstiče da idemo dalje od čisto intelektualnog i intuitivnog u terapiji cvetnim esencijama, ugrađujući umetničke prikaze, i manifestacije, tragajući za duboko usađenim ograničenjima i nedostacima. Ono što je ovde važno jeste njen predlog koji se bazira na ideji da se praksa cvetnih esencija posmatra kao široka stvarnost koja sama po sebi nije vezana za sisteme ili raspon esencija. Da bude otvoren prema prirodi kao izvoru balansiranja. Onda rad nije ograničen na samo jedan ili dva kompleta cvetnih esencija niti daje primat bilo kojoj esenciji nad drugom.
Oslanjajući se Mateosov rad kao i na ono što je pokrenula Patricija Kaminski, već duže vremena kroz razne obuke, učenja, svoju primarnu struku, školu Bahovih praktičara, biblioterapiju, terapiju rezilijentnosti, učenja o čakrama, disanju, primeni kinematografije, koliko i književnosti u boljem sagledavanju pojedinca, ali i zajednice, pokušavam da zaista svaku osobu posmatram kao jedinku koja ima svoj put, i kojoj se treba posvetiti u potpunosti i biti joj podrška na putu izranjanja.
METAFLORA – uranjanje u izazov
Jer, PEAT, kao jedna od tehnika koju sam kao pomoćnu tehniku, savladala, upravo kaže da u izazov treba uroniti, suočiti se sa njim i raditi na balansu dok se ne uspostavi. Plivanje kroz probleme i traume samo na kratko poboljšava stvar. Koliko nam voda pomogne da se rashladimo plivanjem. Kad se osušimo ono što nas muči je i dalje tu.
Izazove, kako kaže jedno pleme, ne treba negovati. Oni članovima koji su duševno, emocionalno povređeni, ranjeni, dozvoljavaju da tri puta ispričaju svoj izazov ili traumu i savetuju ga kako da se toga oslobodi. Ako i četvrti put pokušaju da pričaju o istom, okrenu im leđa, dajući mu do znanja da ih više ne interesuje jer su imali dovoljno vremena da sve razreše do sada. Tako bi i prakse koje dovode do boljitka trebalo da se trude da ne troše ni vreme ni novac ni kapacitete osobe već da izaberu najbolji i najefikasniji put za svakoga.
Terapije koje traju godinama, uzimanje lekova koji potiskuju neku traumu bez ciljane psihoterapije, psihoanalize (nisam ni jedno ni drugo, niti primenjujem) nisu delotvorne. Svaki put me zaboli kada neko kaže da godinama uzima lek i nema pomaka. Ili uzima tri-četiri leka za duševne disharmonije, a nije se pomerio s mesta.
Fleksibilnost u pristupu
Ako je osoba godinama zaglavljena u traumi, izazovi, problemu, kako god ga ko zvao, znači da treba raditi na različitim segmentima njegovog emocionalnog, duhovnog, duševnog, mentalnog bića. Biti fleksibilan. Kombinovati tehnike, kombinovati pristupe. Ne držati osobu grčevito uz sebe iz nekih razloga, već ga uputiti nekoj drugoj osobi koja praktikuje neke druge tehnike. Kombinovati pristupe. Spoj tradicionalnoge i savremenog pristupa čoveku možda i jeste najbolji put.
Niko od nas ne zna sve
Treba osnaživati ljude da rade za svoje dobro. Da budu aktivni učesnici u procesu balansiranja. Jer, pacijent je strpljiva osoba koja je svoju sudbinu prepustila u ruke drugih. Pacijenata ima i van ordinacija jer neki ljudi zbilja lakše prepuštaju sebe i svoju sudbinu drugom nego da se i sami uključe u proces promene. S druge strane, tip autoriteta koji je neprikosnoven i kog se bojimo i ne smemo da ga pitamo trebalo bi da bude sve manje prisutan u našim životima. “Kog je moliti, nije ga ljutiti!”, još uvek tako prisutna poslovica na ovim prostorima. U strahu da se autoritet ne naljuti mi mu se bespogovorno prepuštamo. I, već u startu ne radimo ništa. Ostajemo u istoj zoni (komfora), u istom okruženju koji traumu pa kasnije i bolest stvara, a bojimo se da pitamo šta bismo i mi lično mogli da doprinesemo da nam bude bolje i da budemo dobro.
Taj model se prenosi na sve vrste autoriteta
Ono što stalno učim svoje đake jeste da ne smeju da se plaše da pitaju, da me isprave ako misle da sam pogrešila, da pitaju, kažu. Jer ako se boje onda ja nisam autoritet već lažni autoritet. A sve što na laži i mistifikaciji počiva ne donosi nikom dugoročno dobro.
MetaFlora pristup ljudskoj duši bi, iz moje vizure, bio rad sa Bahovim kapima protkan učenjima i iz oblasti filozofije, i jezika (kao sredstva narativnih tehnika – pisanih i govornih), PEAT tehnika, tehnika koje ojačavaju i učvršćuju osobu u ličnom identitetu (knjige, filmovi i ostali oblici umetničkog izražavanja), razvijanje rezilijentnosti, tehnika zasnovanih na energiji, podsticanje na komplementarnom radu. Ovo polje se lagano formira u celinu kao prilagođena tehnika zasnovana na radu gorenavedenih praktičara sa višedecenijskim iskustvom.
Naravno, ostajem verna i klasičnoj Bahovoj terapiji, ako je to izbor osobe. Bahova terapija je tehnika za sebe, a ovim tehnikama se može samo oplemeniti, ali nikako na uštrb osnova učenja dr Baha. A i sam FES i ostale cvetne prakse iznikle su iz učenja dr Edvarda Baha. No, ono što se i sa naukama krajem 19. i početkom 20. veka počelo dešavati, sada se dešava i u holističkim tehnikama. Interdisciplinarnost. Samo treba biti pažljiv i ne težiti povezivanju po svaku cenu. Discipline mogu da se ukrštaju ako su komplementarne i ako mogu da doprinesu unapređenju svake pojedinačno. Ne umajući značaj ni jedne, i samo ako neće zbuniti i dovesti u nedoumicu i onog ko primenjuje i onog ko je konzument.
O ovome ćemo tek govoriti i pisati 🙂