fbpx

LJUBAV DA LI JE TO ŽRTVOVANJE ILI POŽRTVOVANJE

Ljubav je za vas žrtvovanje ili požrtvovanje? Da li je i vama neko uporno govorio: “Udaj se, da ti neko jednog dana ima čašu vode dodati u starosti”….

Dok si mlad, ovo zvuči kao jedan od razloga za udaju. Ali, vreme nas uči da skoro  nikad ne bude tako kako mi u tim nekim trenucima zamislimo. U najboljem slučaju ćete se razvesti, odbolovati i produžiti dalje. U još boljem, dočekaćete tu starost zdravi, i koliko toliko sposobni da sebi natočite čašu vode i da ostanete zajedno jer vas veže sve ono što vam je život upleo. Pa i ljubav. 

Ljubav piše na četiri kockice. Tu je i malo crveno srce. L-O-V-E

No, život nije jednostavan, kao ni ljubav.

I ako se stvarno udajete zbog toga da bi se neko brinuo o vama u starosti, razmislite dva-tri puta o toj svojoj odluci. To nije ljubav. Jer, bolje je da kupite onaj automat za vodu i stavite ga pored kreveta, pa će vam jednom nedeljno doći momci iz održavanja da promene vodu. Ako se udajete samo zbog čaše vode, nemojte. Naučite da budete strpljive, jer doći će onaj sa kim treba da starite, ili ako se ne pojavi, onda je još pametnije bilo to što se niste udale za prvog vodonošu. 

Doživeti stotu

Danas više nije nedostižan san. Za neke. Ali mu dobar deo nas teži. Možda baš ne stotoj, ali nekoj lepoj starosti. I kad kažem lepoj, mislim i aktivnoj, starosti koja je samo po broju godina starost, ali težimo da budemo vitalne, zdrave pameti i vitalnog (koliko-toliko) tela. Vežbamo, hranimo se zdravo, radimo na sebi i onda u jednom trenutku skontamo – e… a ovaj što je trebalo da mi dodaje čašu vode, on baš ništa na sebi ne radi. Pa krenemo da ga turiramo – hajde i ti – jer šta vam vredi sve što uložite, ako ćete sedeti u kući i dodavati čašu vode vi, a ne on  vama. Razmislite opet, da li ste se udali za čašu vode ili zbog nekih dubljih i lepših razloga, zbog  kojih ćete, ako treba jednog dana čista srca i  vodu dodavati. 

U čemu je caka

Caka je u tome da kao i o smrti, tako i o starosti malo mislimo sa 20, 30… Tako i treba da bude. Jer kad bismo sve mogli da sagledamo, ništa ne bismo ni radili jer bismo videli samo kraj. A između rođenja i odlaska sa ovog sveta ima toliko stvari koje treba da uradimo i koje možemo da uradimo. I da se tome radujemo. I ta tugujemo. I bolujemo, i ozdravljamo. I budemo, kao sada, svedoci evolutivnih promena i revolucija u tehnološkom razvoju.

Život je divan, zar ne?

Jeste. Život je u svakom svom segmentu čudesan, čak i kad je teško. Ne želim da otvaram pitanja zašto se onda dešava ovo ili ono… jedostavno, bolesti, smrti, patnje sastavni su delovi života i iz njih treba da izvučemo pouke ili se pomirimo sa tim da je sve to sastavni deo onog što smo mi. Nikad se ne pitamo zašto je tako lepo kad se rodi dete, ne pitamo se zašto imamo sreće, zašto smo zdravi. Takve stvari podrazumevamo. E, tako i mladost podrazumeva i tu čašu vode.

No stvari se dese

Ono o čemu u stvari sve vreme hoću u ovom tekstu da progovorim, jeste posvećenost. Znam baku koja nije htela da pusti deku u bolnicu nakon moždanog udara. Rekla je da se on čitav život brinula o njemu i da je sada njeno vreme da se brine o njemu. I brinula je punih 10 godina. Da ga je pustila možda bi se koliko toliko revitalizovao i imali bi kvalitetne godine. No, njoj je pomisao šta će komšije reći, šta će reći deca i rodbina – kako je mogla da ga pusti da ode u bolnicu – bila strašnija u tom trenutku od toga što će, mislila je ona, neko vreme dok ga ne pridigne na noge malo morati da se žrtvuje. Pričam o mešanju žrtvovanja iz pogrešnih razloga sa požrtvovanjem. 

Njena odluka, to jest, griža savesti i naučenost da uvek radi ono što se okolina od nje očekuje kasnije su je doveli do ogorčenosti, osećaja nepravde, patnje – jer onaj ko je proveo toliko godina pored ležećeg bolesnika, zna da sve ljubavi ovog sveta izblede, ostane samo sažaljenje i žaljenje. 

Znam i za žene koje se udaju za starije muškarce u nadi da će im pružiti dobar i situiran brak i u suštini to tako i bude sve dok se razlika u godinama ne počne rapidno osećati. Kad on više nema volje ni iz fotelje da ustane, a kamoli iz stana, a o putovanjima, ručkovima, druženjima više nema ni slova. To je često izvor depresije, tuge, apatije, osećaja besmisla. I naravno, griže savesti – jer, šta će svet reći ako sada odu? Ovde ne mislim na tzv. sponzoruše. Mislim na žene koje su ušle u brak sa nekim ko je 10-15 godina stariji od njih. Dok su oboje funkcionalni ta se razlika ne oseti, ali kad jedno od njih počne da popušta tada se razlika u godinam svaki dan sve više oseti.

Znam i žene koje su ostajale uz svoje roditelje samo još mesec, pa godinu, pa deceniju… a onda prestarele i za ljubav i za sreću i za početak. 

Znam i majke koje su ostajale uz svoju decu ne želeći da ih smeste u dom, mada se nakon godina i godina pokazalo da su im sposobnosti za samostalan život nikakve. Onemogućile su ih da se socijalizuju i žive u zajednici koja je za njih funkcionalna, i pod nadzorom stručnih lica. A kad one odu jednog dana, ostane čovek koji više ne ume da se u takvu zajednicu uklopi.  

Znam i žene koje su morale da smeste roditelje u dom jer drugačije nije moglo – ostatak porodice nije bio za to da žive sa starom osobom. Pa su živele rastrzane između kuće, posla, doma…

Ovakve priče su svuda oko nas. I sigurno i vi znate barem jednu. Ili ste svedok jedne ili ste sami u nekoj sličnoj. 

Požrtvovanost uvek da?

Ljubav, prava, s godinama prerasta u nešto veće i jače od onog što smo u mladosti zamišljali, ako smo je negovali, ako smo se svih godina razumeli i poštovali. Onda je ta ljubav ista i čista i ako odlučimo ostati sa nekim do kraja i ako shvatimo da je vreme da pustimo da stvari idu svojim tokom i da treba da odemo. Da ne živimo život žrtve samo zato što svet to od nas očekuje i što se tako mora. Jer, ne mora.

Možete otići ako niste srećni.

Možete naći negovateljicu da vam pomogne.

Možete zajedno otići u dom ili jedno od vas dvoje kome je takva nega neophodna.

Možete otići od roditelja i živeti svoj život a njima biti na usluzi dok god mogu da budu sami kod kuće. Nakon toga, opet birate neko od gore navedenih rešenja.

Možete otputovati na nekoliko dana ako partner više nema volje ni želje.

Možete ga smestiti u bolnicu jer tamo su ljudi koji su za to školovani.

Možete živeti svoj život jer samo njega imate. 

Ljubav nije zatvor. 

Ljubav nije griža savesti.

Ljubav nije gubljenje ličnog identiteta.

Ljubav nije nešto što nas na kraju nagrize i odvede u bolest, depresiju, shvatanje da nemamo ništa više od života jer nismo ulagale i u sebe koliko u partnera.

Ljubav jeste požtvovanje, starenje zajedno, razumevanje, ona čaša koju možda zajedno držimo jer više ni jedno nema snage da je doda, ali zajedno još možemo da je nosimo. Ljubav je prihvatanje, ali i puštanje. Mogućnost da oprostimo i drugom i sebi i mogućnost da se oprostimo. 

Nekad to zaista ide teško. Sve što sam napisala. Neko će reći – lako je kad ne znaš. 

A znam. Jer ljubav je sve. Sve oko nas. Čak i kad ne izgleda tako, u pitanju je ljubav.

I naš svet na svom dlanu drži ljubav. I nema onog ko se sa njom nije sreo.

Samo neko gleda u njeno lice, a neko nikako da se odmakne od naličja.

Neko je shvatio njenu suštinu, a neko nikako da je upozna.

Neko razume da sve što radimo treba da radimo gledajući lice ljubavi, a neko nikako da shvati da čitav život iz različitih razloga gleda istu u potiljak.

Naša misija na ovom svetu je da pokušamo da spoznamo ljubav i njeno pravo lice.

Ovih nekoliko primera su pisani iz ugla onih  koji ne gledaju u lice. Jer su naučeni da neke stvari baš tako moraju, po cenu ljubavi. Po cenu sreće. A ako ne bude tako grišće ih  savest i ogovarati svet. I kazniti Bog. A kad urade tako postaće ogorčeni, ljuti, neispunjeni… 

Težak je put ljubavi. 

Ali je lep.

Nije predvidiv i nije ničiji isti, ali je lep.

I zaslužujemo svi da budemo u ljubavi. 

Jer sve je ljubav, samo je treba osvestiti i ne praviti pogrešne izbore zbog drugih.

Radite, živite, odlučujte voliste zbog sebe i u svoje ime.

A sve ostalo će tada da se legne da svoje mesto.

A na tom putu istinski vam može pomoći Bahov praktičar i Bahove kapi.

Jer cveće kao i ljubav uvek nađe put. 

Više o Bahovim kapima ovde.

 

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!