Šta najčešće pitate?
Bahov esencije su pouzdan, siguran i potpuno prirodni metod harmonizacije emocionalnog, mentalnog i fizičkog dela našeg bića. Bahove kapi nam nežno pomažu u obnavljanju ravnoteže između uma i tela kad tu ravnotežu naruše razne negativne emocije kao što su strah, zabrinutost, mržnja i neodlučnost, ljubomora, zavist… koji ometaju da budete MI – tj. da budemo onakvi kakvi treba da budemo kada smo dobro i dobri. Kad smo u balansu i kad smo jednostavno srećni.
Bahove kapi se prave isključivo od cvetova biljaka i u njima nema nikakve hemije, alergena ili bilo čega drugog što bi nam škodilo. Mogu se kombinovati sa drugim terapijama, pa i sa lekovima. One su sjajna dopuna recimo tretmanima kod logopeda, psihoanalitičara, psihologa, pa i tretmana u konvencionalnoj medicini.
Kapi se konzumiraju kapanjem ili prskanjem (četiri kapi ili dva prskanja) najbolje 6 puta u toku dana, ali najbolje u dogovoru sa terapeutom. Kapi ne zahtevaju neko posebno čuvanje, osim da ih ne držite na velikoj toploti, ili jakoj svetlosti. I, da. Ako ih jednom stavite u frižider, onda moraju tamo i da ostanu i da ih tako uzimate.
Koliko dugo se uzimaju kapi, često pitanje. Ali pošto sada pričamo o deci, iskustvo je da ako nisu u pitanju hronične, ili dugotrajne traume ili izazovi, već adaptacija na školu, na povratak u istu, anksioznost koja se javila iz nekog određenog razloga… dete konzumira kapi dok se ne adaptira na nove okolnosti, dok ne prihvati razdvajanje od porodice, dok se ne uklopi u novo društvo, dok ne stekne neke radne navike, dok se ne razdvoji od starog društva i negativnih navika… A kod dece, ako je samo to izazov, traje relativno kratko.
Zašto nam je bitan razgovor?
Razgovor s praktičarem je bitan da bismo znali za šta su nam bitne kapi i da onda napravimo pravu mešavinu. Svako dete ima svoju ličnu kombinaciju i to što dvoje dece na izgled imaju istu traumu ne znači da su izazvane istim uzrokom, te ne mogu ni da koriste istu kombinaciju kapi. Jedno dete neće u školu jer se boji onog što se od njega očekuje, a drugo zato što ostavlja mlađeg brata sa mamom kod kuće pa je ljubomorno. Dve potpuno različite situacije, pa i različite esencije.
Novi razgovor zakazujemo nakon 4 nedelje da vidimo šta se promenilo i treba li na nečemu još raditi.Vraćamo se u školu
I, prođoše tri meseca koliko ovaj put, odlukom Ministarstva, deca nisu išla u školu. A neki mališani tek kreću u školu, ili u vrtić, ili kako oni vole da naglase u predškoškolsko. Jeste ovo stres i za roditelje, jer pored gore navedenih emocionalnih situacija, roditelji su zabrinuti i za njihovu bezbednost, za uspeh koji će postići, pa su tu i izdaci kao što su nove knjige, sveske, patike, odeća, autobuske karte.
Stresa sa svih strana, zar ne?
Bahove kapi su vam u ovom periodu sjajan saveznik.
I naši najmlađi mogu da budu u stresu, anksiozni, uplašeni, preplavljeni različitim emocijama. Sve je to normalno kad se prekida jedna rutina, posebno kad nije bilo obaveza, već smo se samo igrali, jeli i spavali.
Povratak u školu je, prekid odmora i lepe rutine spavanja, “blejanja”, menjanja dana za noć za one koji su već školarci. Za mlađe to može biti prilično stresan period prelaska na potpuno nove okolnosti – rastanak od drugara, nova rutina, nova očekivanja, a posebno ako smo pred njih unapred postavili zahteve šta sve od njih očekujemo. A oni ni ne znaju šta je to škola, a kamoli šta sve to moraju da ispune. Novi drugari, nove zgrade, novo ukruženje, mnogo razloga za brigu naše dece.
Na šta posebno sada treba obratiti pažnju
Ono na šta takođe moramo da obratimo pažnju jeste i zabrinutost zbog vršnjačkog nasilja, a sada nas prvi put čeka i povratak u školu posle traume koja nas nikada do sada nije pogodila a to je ubistvo dece na mestu gde očekujemo da budu najbezbednija. Posle nekoliko meseci mnoga će deca, kao i roditelji tek sada osvestiti strah. Tako da i tu treba da budemo pažljivi i da posebno obratimo pažnju na bilo kakvo neuobičajeno ponašanje, odbijanje, izvrdavanje. Sve to može da bude deo traume koja će se tek ispoljiti.
Izgled kao trauma
Ako mislite da je samo nama odraslima važno da budemo lepi u očima drugih, varate se. I omladini je to izuzetno važno – da budu moderno obučeni da nemaju bubuljice, da bude fit. A, znamo da to nije uvek izvodljivo, posebno u godinama kada hormoni rade svoje, pa je potrebno da im pomognemo da prihvate sebe i da im pomognemo da lakše prođu kroz taj turbulentni period. Ali i da nauče da se ne mere sa drugima po tome ko koliko ima, već da nauče da budu srećni. Jednostavno srećni u svakom trenutku.
Stresor može da bude i svađa sa drugarima, nastavnik sa kojim teško nalazi zajednički jezik, previše očekivanja od strane roditelja.
A Bahove kapi su za svaku od ovih situacija dobar saveznik jer pomažu da se deca brže adaptiraju, prihvate, prevaziđu, i budu dobro.
Anksioznost kod dece
Anksioznost kod dece je nekad teže prepoznati jer deca još ne umeju sve da izraze rečima. Zato je pored reči, bitno da obratimo pažnju i na ponašanje. Neki od znakova su:
uznemirenost, nemir, bolovi u stomaku bez nekih realnih povoda, promene u navikama vezanim za hranu i spavanje, previše brige, brzo se naljute ili uznemire, napadi neobjašnjivog plača… Ovu vrstu anksioznosti ne vezujemo samo za povratak u školu, već može da bude vezano i za druge aspekte života. Zato je važno da registrujemo da se dete suočava sa ovim stanjem, i da mu onda pomognemo da se vrati u balans, da se suoči sa svojim strahovima, traumama, izazovima i da se izbori sa njima.
Koje su to situacije u kojima Bahove kapi pomažu?
Cvetne esencije pomažu u disbalansu emocinalnih i mentalnih stanja kao što su:
napadi besa
nesanica
ljubomora na brata ili sestru
hiperaktivnost
jačanje samopouzdanja
jačanje tolerancije
otklanjanje strahova (poznatog i nepoznatog porekla)
koncentracija
prisutnost
učenje iz grešaka
preterana odgovornost
starmalost
malodušnost
beznađe
posesivnost
potreba za kontrolom
očaj
osećaj krivice
sumnja
ljutnja
iscrljenost fizička i mentalna
ekstremni strahovi
neodlučnost
prevelik strah za druge
šok
trauma
perfekcionizam
potreba za dominacijom
apatija
bezvoljnost
ogorčenost
opsesivne misli
disleksija
ADHD…
Ovo je samo početak priče o povratku u školu i problemima sa kojima se suočavamo i mi nastavnici i roditelji i deca. Sada je pravo vreme da počnete da pripremate dete za školu. Javite se, da počnemo.