fbpx

OTRESI STRAHOVE, OSVESTI SVOJE POTREBE UZ BAHOVE KAPI

Kad sam vas pozvala na radionicu POČISTI SVOJE STRAHOVE upravo sam mislila na čišćenje naših emocija koje su kod svakog od nas pomalo pomerene iz fokusa trenutnim (ili trajnim promenama i) dešavanjima.

Počisti i otresi strah. Da bismo mogli bistre glave da reagujemo u situacijama koje su za nas nove, jako je bitno da nam um nije zamagljen. Strah, ta naša primarna emocija, na najčudesnije načine nas pomera. Pa ne dešava se baš svaki dan, ne dešava se ni svakoj generaciji da ima ovakvo iskustvo – da nešto majušno, nešto – kako sam našla podatak što je toliko malecno da sto hiljada virusa na vrh igle može da stane – izmeni čitav naš svet.

Halo?

Čak i da grešim, čak i da ih samo 10 stane, ali to je nešto sa čim mi nemamo šanse da se borimo oči u oči. A to je otvoren put za strah. I to u najrazličitijim oblicima. Malo dole ću navesti sa kojim se to sve našim elementarnim potrebama taj strah meša.

 Sve naše znanje, sva naša iskustva, sva naša mudrost u jednom trenu je pala u vodu. No, hajde da se zadržim na tom jednom trenu. Svako od nas je u prethodnih nekoliko meseci imao svoje lično raspadanje sistema i vrednosti – i sklapanje istog. No, mi ne možemo više da slažemo isti sistem jer dešavanja 2020. zauvek su promenila naše živote. Ništa više neće biti isto, niti već jeste. Ali, nije ovo prva pandemija i nije prvi ovakav izazov pred kojim se čovečanstvo našlo.

Šta nam može pomoći

Znanje, mudrost, iskustvo. Ono što nam je na početku ove priče palo u vodu. S jedne strane, priznajte, verovali smo da dok se okrenemo dva kruga oko sebe, da će sve ovo proći. Tako su nam i pričali. Do leta sve gotovo. A dokaz tome su uplaćena letovanja, vaučeri preuzeti za razna odmarališta po Srbiji. Jer, dok rukom, biće odneto. Malo je onih koji su mogli i da pretpostave  da će ovo postati naš novi stil života. Ne želim ovde da se bavim teorijama zavera – da li je ovo veštačka tvorevina, da li nas neko ovim trenira, da li treba da pružamo otpor, ili da se pomirimo.

Treba u sebi da učvrstimo sva naša znanja. Lična i kolektivna. Iskustva svih naših prethodnih generacija, ali i svoje trenutno. Znanja koja imamo. Opet i ona koja smo u amanet dobili od predaka, do ovih koja stičemo u ovom životu (kalemeći ih na već postojeća).

Kako sada izgleda život

Postoje činjenice, vrlo jasne i vidljive – a to je da nam je život totalno promenjen. Radimo od kuće. Nekima će to postati trajno mesto rada. Neki opet svaki dan odlaze na posao, pripremajući se na potpuno nov način za to. Od toga da moraju da budu obučeni tako da im ne bude pretoplo, da lako mogu da odu u toalet ako baš moraju, do toga da ili svaki dan peru, peglaju i pakuju maske, do retkih srećnika kojima firma kupuje maske. Ko ima decu tom je situacija duplo zanimljivija. Ko ima decu različitog uzrasta tek tu imamo zanimaciju. U nekim porodicama oba partnera rade od kuće. Pa na to idu deca. Nekima i roditelji, ili svekar, svekrva… recimo. Neki imaju podstanare.

U ovakvim situacijama, pored privikavanja na totalno novu organizaciju života, svaki smo dan smo upitani – a da li je neko negde mogao da pokupi virus. Iskreno, na rutinske radnje se naviknemo. Ali, ono na šta se teško ili nikako ne naviknemo jesu životni uslovi. Sve ono što smo imali pre novonastalog stanja – svoj jutarnji mir, mesto za vežbanje, mogućnost da barem deo dana provedemo sami u kući – sve to pada u vodu. Sad smo svi tu i svako ima svoje potrebe.

A šta vam treba

A vama treba malo mira.

A vama treba lični prostor.

A vama treba otklon od vesti koje neko u kući stalno sluša.

A vama treba da vam neko ne mrači od jutra do sutra.

A vama treba da se naspavate kao čovek.

A vama treba da vam ne viri svako malo neko u lonac.

A vama treba da vas neko ne drnda svaki čas pitanjima.

A vama treba odmor i dnevni i nedeljni i mesečni i godišnji…

A vama treba da neko razveže čvor u  vašem stomaku.

A vama treba da vam neko smiri taj haos u glavi.

A vama treba neko da vam vrati volju i poverenje u vas same.

Vama treba da vas ne uvlače u kolektivnu paniku.

Vama treba da ne pokleknete pred tuđim – ja ne nosim masku… sve je to zavera…

Vama treba vaše lično mišljenje.

Vama treba osećaj da život ide dalje.

Vama treba da vratite emocionalnu ravnotežu.

Vama treba da prihvatite novonastalu situaciju i da u njoj stvorite novu rutinu.

Vama možda samo treba da sa nekim porazgovarate.

Vama možda treba samo da se vratite u emocionalni balans.

Vama treba miran san, osećaj mira i vera u sebe.

Ja vam pišem iz ugla nekog ko veruje u to da naše telo ne može da bude u miru ako nam duh, duša i emocije nisu u skladu. A iz ličnog iskustva znam da i sama sa sobom još uvek radim i vraćam emocije u balans – a time polako i telo.

Nismo ostrvo

Evo, da podelim deo ličnog iskustva. Mi smo prešli na rad od kuće. Mi smo se prvo navikavali na to da smo oboje stalno prisutni, a svako sa svojim potrebama. Usklađivali smo svoju tišinu sa svojim smehom. Delili strahove, sumnje, stvarali neku ravnotežu u svom domu.

Poznajući se dovoljno dobro, znali smo ko je za koji „zadatak“ bolji da bismo mogli da se organizujemo u spoljnim aktivnostima. Usput, nismo skrivali ni svoje potrebe. Nismo gurali pod tepih – te smo u domu brzo uspostavili ravnotežu.

No, trebalo je držati pod kontrolom potrebe naših roditelja koji su se na različite načine uspevali prilagoditi situaciji. Činjenica da su postojali dani kada ni mi nismo smeli napolje su stvarali stres. Činjenica da smo nekad znali da nije baš sve u redu nakon policijskog sata, a da mi nemamo mehanizam da stignemo do njih, takođe je bilo stresno. A svi smo nekako mislili kad dođe taj maj da će sve biti manje-više gotovo.

Onda su pale maske sa naših uverenja

A onda smo polako shvatali da je ovo naša nova realnost. Da ovo neće nestati za dan, mesec, pa ni godinu. Da su maske uslov svih uslova. Da ne možemo da trošimo vreme na teorije – jer ako ja nemam masku nemaju je ni moji roditelji. Za njih smo sada mi uzor. Ako ja ne poštujem pravila, neće ni oni. Verujem da istu dilemu i istu odluku donose i oni koji imaju decu. Jedna naša draga prijateljica, zdravstveni radnik, rekla je treba da je nakon svega što se desilo bitno da našim roditeljima omogućimo koliko-toliko dostojanstven život. A to je u ovim uslovima teško. I stresno je.

Ja sam svoj „lek“ našla u jogi. U meditaciji. U Bahovim kapima. U radu na sebi, širenju znanja, radu sa svojim dragim klijentima, sa kojima razmenjujem tako dobru energiju – jer u situacijama kada mislimo da je nama najteže ili da nam je teško, treba da čujemo ljude oko sebe, svoje prijatelje, saradnike, onih sa kojima radimo jer svako ima svoju najtežu priču.

I ako se u tome budemo poštovali, ako budemo ponizni i skromni, ako shvatimo gde leži naša sreća i blagostanje, da živimo, sad malo teže punim plućima  jer su tu maske, ali učim se novoj stvarnosti sa svima koji su moje okruženje.

Otresite svoje strahove i osvestite svoje potrebe

Ako ste voljni, ako želite da radite na sebi, tu sam za vas. Možete se pridružiti grupi (tada važe i malo drugačiji uslovi – dužina trajanja i VIP cena), ili poradite barem na osnovnim stvarima. Bahove kapi, kao i ostale cvetne esencije su nežne, blage ali nas izvesno provode kroz promenu, ili vraćaju u dobro stanje iz kog možemo da se prilagodimo, prihvatimo promene i to uskladimo sa svojim životom. Bahova terapija sjajno „sarađuje“ sa ostalim terapijama, sistemima. Ona je za one koji su spremni da uzmu stvar u svoje ruke, da budu aktivni učesnici, a ne da pasivno prihvataju da im nije dobro i da bolje ne može biti.

I, volela bih da pročitete moj blog i obavestite se da li je ova priča za vas. Naša vremena su dragocena. Da biste bili aktivni učesnik, postavite pitanja koja će ići u dubinu. Ja, svoj blog vodim i pišem ciljane tekstove iz kojih se može mnogo toga saznati, ali i saznati na čemu je fokus mog rada. Hvala na razumevanju, hvala na svakom konstruktivnom pitanju i hvala na svakom ko želi da radimo nešto u ova izazovna vremena.

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!