fbpx

ČEMU NAS ISKUSTVO ANKSIOZNOSTI MOŽE NAUČITI – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI

Već nekoliko dana mi se po glavi mota ovaj tekst. Odgovarajući na komentare na stranici u glavi mi se vrzma nešto što bih volela da podelim sa vama. Možda da živimo na nekom drugom podneblju, ne bih mogla da se pozovem na nešto što se zove kolektivno iskustvo – i lično iskustvo. Ali, znam da ono o čemu želim da vam pišem ne treba posebno da vam objašnjavam. Ovaj prvi tekst je za sve one koji su se prepoznali u jednom mom starijem tekstu posvećenom anksioznosti i paničnim napadima. 

 

Zašto je dobro biti na TI  sa njima

Vremena poput ovog pomere nas iz težišta. Ne samo anksiozne već svakog. Pisaću vam dobrim delom, kao i do sada, iz ličnog iskustva. Pisaću iz iskustva prve dve nedelje vanrednog stanja (dobro, skoro dve nedelje).  Prvih nekoliko dana sam očajno spavala. Ali, loše spavanje jeste moj dugogodišnji pratilac. Ovaj put je nesanica došla kao posledica iščekivanja. Čekali smo konferencije u osam. Hoće li deca ići u školu ili ne? I tako 6 dana – svako veče sednemo pred televizor i čekamo. Osobe koje su sklone anksioznosti ne bi trebalo da slušaju vesti koje se iznose na uznemirujući način. Ne bi trebalo niko to da čini, ali ja se sada nama koji smo drugari sa anksioznošću obraćam. Gde je bila moja greška tih dana? Što sam sedela i puštala da me preplavljuje iščekivanje. Idemo u školu ili se prebacujemo na neki drugi modus rada. I šta je bila posledica tog stanja visoke uzbune? Pa loš san.

Ljude koje sam sretala tih dana dok smo još išli na posao su bili u stanju neverovanja. Sve je to bilo jako daleko od nas. A opet na pragu. Ja sam se trudila da maksimalno poštedim sebe raznoraznih pretpostavki. Onda je u nedelju rečeno da od ponedeljka ne rade škole. Uh. Ljudima je pao kamen sa srca.

Na jedan dan. Jer smo već od utorka ušli, bez ikakve pripreme, mnogi bez prethodnog znanja, mnogi bez ikakvog znanja, u onlajn nastavu. Moje znanje u toj oblasti je solidno. Kao drugo prošla sam nekoliko obuka za rad na daljinu. I treće čim su ponudili besplatnu obuku (ovo je ključno, jer svi anskiozni znaju da se mi za sve pripremamo unapred), ja sam je odmah prošla.

Tako da me nije nespremnu dočekao ovaj trenutak. Ali, napravila sam nekoliko grešaka u startu:

htela sam previše, htela sam sve i malo više da uradim u prvih nekoliko dana

htela sam da se obezbedim da ne pravim greške u radu

radila sam po 10 sati na dan – bukvalno od kompjutera u krevet

pokušavala sam da budem istovremeno na usluzi drugima i da radim svoje

 

Do petka prve sam počela da sanjam kako sam anskiozna. Vratile su se neke stare slike i prilično su me prodrmale. Probudila sam se, i u tom nekom polusnu – bez otvaranja očiju, reših da obavim jedan važan razgovor sa sobom.

Budi nežna prema sebi

Pomislih i rekoh sebi. Ta rečenica (uz još neke) stoji uramljena iznad mog radnog stola. Budi nežna prema sebi, Merima, rekoh. Ko te poznaje bolje nego ti samu sebe. Ti znaš kuda su te vodile te trke sa vremenom, samom sobom. Svaki put si završavala tamo gde niko ne želi. A to je u slepoj ulici iz koje se čini da nema izlaza. U tom trenutku. Budi nežna prema sebi, ponavljala sam, zatvorenih očiju.

Prihvati sebe takvu kakva jesi I UČI IZ ISKUSTVA.

Moje iskustvo je bogato. Znam koji su mi do sada bili okidači. Znam gde sam svaki put grešila i gde sam i ovaj put umalo uletela u zamku. I reših:

  • ne moram ja ništa više nego ostali, a za taj opušteni početak imam sasvim dovoljno znanja
  • nije ovo trka niti takmičenje ko će više i bolje – nego je proces – jer učenje je uvek proces
  • odredila sam kada je kraj mog radnog vremena od kuće – i u tom trenutku se isključujem. 
  • sva hitno, važno, neodložno pisma – jesu važna ali ne sa tri uzvičnika na kraju.

Tada sam znala i da je ovo moj način kako da pomognem svima vama sa kojima sam do sada radila kao praktičar. Da se zajedno podsetimo šta nas je to iskustvo do sada naučilo i u kom pravcu treba dalje da idemo.

Drage moje, setite se da nam ovo nije prva krizna situacija kroz koju prolazimo. 

Setite se, ako treba zapišite, koje su to situacije u prethodnim kriznim situacijama bili okidači za anksioznost. Ono što bi bilo dobro da nam bude na pameti jeste:

  • nemojte po čitav dan da vrtite razne izvore vesti (upoređujući i analizirajući ko je šta napisao ili rekao). Poslušajte jednom dnevno da budete u toku. Ako vam je i to uznemirujuće, zamolite nekog kome verujete da vas izvesti o najvažnijim stvarima koje su se tog dana desile. I ne slušajte vesti pred spavanje.
  • nemojte pokušavati da držite stvari pod kontrolom. Često smo imale priliku da pričamo da je lepota života upravo u nepredvidljivosti. Pustite da stvari idu svojim tokom, da se oni koji su nadležni da se brinu o određenim stvarima i brinu o njima. Vi se pridržavajte onog što je u vašoj ingerenciji.
  • uvedite rutinu u svoj život. Ako radite od kuće, pridržavajte se tačno radnog vremena, ako idete na posao taj deo je pokriven satnicom, a ako trenutno ne radite ipak napravite neku dnevnu rutinu.
    • ležite uvek u isto vreme (i pokušajte da to bude pre ponoći, a može  i ranije
    • barem dva sata pred spavanje prestanite da radite, ne gledajte uznemirujuće filmove, ne čitajte ni takve knjige
    • spavajte u provetrenim prostorijama
    • ujutru obavite ličnu higijenu i obucite se – ne mora svečano, ali barem promenite garderobu – nemojte čitav dan biti u pidžami. U krajnjem slučaju nije higijenski.
    • imajte tri obroka dnevno – ako ih do sada niste imali uvedite ih (ili ako ste na nekom svom režimu ishrane, pridržavajte ga se).
    • jedite kuvanu hranu barem jednom dnevno – kuvajte i uživajte u kreiranju obroka – šta god to bilo 🙂
    • vežbajte (mi tri puta nedeljno imamo časove joge preko Skype). Vi možete da nađete neke lepe vežbe na YouTube i uvek u isto vreme odradite svoju fizičku aktivnost.
    • napravite sistem nabavke – pravite spisak i idite, recimo, jednom nedeljno u pazar. Osim hlebe sve može da se kupi na duži rok.
    • čitajte knjige koje vam stoje na policama i skupljaju prašinu (ili skinite neke besplatne knjige) 
    • pogledajte serije koje do sada niste stizali
    • čujte se svaki dan sa nekim od prijatelja. Sa najbližima budite svaki dan u kontaktu.
    • upišite neki onlajn kurs (jezika, programiranja, ili nečeg trećeg) i radite na sebi
    • meditirajte (osamite se sat vremena i meditirajte, a ako vam to teško ide, nađite neke lepe vođene meditacije i slušajte ih)
    • BUDITE NEŽNI PREMA SEBI – vraćamo se na početak 🙂 

Mi anksiozni često mešamo normalan strah sa anksioznošću. U ovom trenutku strah je dobar – čuva nas da ne radimo stvari koje ne treba da radimo. Shvatite da se i ljudi oko vas boje. Strah je normalan u ovim uslovima, a pridržavajući se svojih ličnih rutina, ne dajući sebi mnogo prostora za razmišljanje – i naša anksioznost će se spustiti. Ako vas neke stvari nerviraju i iritiraju – saopštite to svojim ukućanima. Zamolite ih da – budu tiši, da poštuju vaše vreme za meditaciju ili čitanje. Podelite kućne poslove – biće lakše i vama ali i ostalim ukućanima jer će imati određenu rutinu, tj. dnevne obaveze. Pravite spisak za kupovinu – tako ćete videti da vam u stvari ne treba mnogo: ne stavljajte na spisak ono što i inače ne jedete ili ne koristite, ne gomilajte hranu, samo dopunjujte ono što je pri kraju ili što nemate. Guglajte recepte od ostataka hrane, recimo 🙂

Najvažnije – verujte svom zdravom razumu. Uvek se podsetite šta ste to sve prošli u životu i dalje ste tu. Ne znam kakvo ko od vas iskustvo nosi i u kojim je situacijama poklekao i padao u anksioznost i paniku, ali setite se, svako svojih ličnih situacija, i recite sebi – ako sam to prošla, proći ću i ovo. Budite nežni prema sebi, i kad pokleknete i kad se uplašite, samo povucite ručnu. 

Ne radite više od onog što ste za taj dan planirali.

Ne slušajte vesti – i zamolite ukućane da vas ne uznemiravaju raznoraznim vestima sa raznih društvenih mreža.

Slušajte samo one kojima verujete – neka vam ukratko prepričaju šta su nove mere ili šta se od juče promenilo.

I za kraj ovog teksta:

Ne idite u grupe koje mogu da vas uznemire. Ne pratite objave onih koji samo crnu stranu vide. Ne čitajte uznemirujuće komentare. Ne dižite sebi tenziju ponavljajući jednu te istu uznemirujuću misao. Verujte u sebe i svoje kapacitete. Verujte u dobro u sebi i u ljudima oko sebe. Verujte u svoj mikrokosmos. Mi smo glavni akteri u svojim životima i treba da ih živimo s ljubavlju i da budemo neži prema sebi.

Pišite uvide u svoj unutrašnji svet, šta biste voleli da menjate, šta biste voleli da radite kad sve prođe, a proći će, šta vas je i u ovim teškim vremenima usrećivalo, ko su ljudi na koje uvek možete da računate. Pišite. Spavajte. Odmarajte se. Kad sve prođe – moći ćemo sve nanovo i drugačije. Zato učite i iz ovog iskustva.

S ljubavlju,

Merima, sertifikovnai međunarodni Bahov praktičar

 

 

 

 

 

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!