fbpx

AUTOIMUNE BOLESTI – VREME JE DA GASIMO VATRU A NE SAMO DA RASTERUJEMO DIM

Pre nekoliko godina je majka mog prijatelja obolela od reumatidnog artritisa. Ništa strašno, pomislih kad mi je rekao od čega boluje. Moja baba nije čak ni lekove pila za reumu. A artritis… znala sam i o njemu ponešto, ali sam bila ubeđena da tu nema mesta panici. Pokušala sam i njega da utešim. No, reče mi on – nije to reuma i nije artritis, nego autoimuna bolest. Neke statistike kažu da trenutno oko 24 miliona ljudi boluje od neke od autoimunih bolesti.

AUTOIMUNE BOLESTI – VREME JE DA GASIMO VATRU A NE SAMO DA RASTERUJEMO DIM

Kako smo tih dana često bili u kontaktu – prvo mi je rekao da se stanje drastično pogoršava, da ne može više ni da se pomera, da su joj lekari prepisali neku blažu dozu citostatika. Dugo je bila na bolovanju, a potom je premeštena na lakše radno mesto. Sada se samostalno kreće, ali je njena terapija doživotna. Nakon toga kao da su se samo nameštale priče o autoimunim bolestima. Sve češće sam čula rečenice poput:
Moram da pazim imam lupus.
Da li vaša terapija deluje i na psorijazu…
Ja u stvari stalno radim na spuštanju imuniteta tela… jer imam autoimunu bolest…

I svaki dan se pojavljivala neka nova autoimuna, ili sam za neku tek tada saznavala da spada u ovu grupu. Do pre nekoliko godina sintagma autoimuna bolest bila mi je u potpunosti nepoznata. A sada, imam utisak, da ljudi češće imaju ovu dijagnozu od glavobolje. Dobro, preterujem, ali razumete šta hoću da kažem. Naravno da sam počela da guglam ne bih li saznala o čemu se radi i kako dobija. Jer, ono što sam razumela jeste da to nije jedna bolest već se više njih  podvodi pod ovaj naziv.

Hašimoto tireoiditis, Perniciozna anemija, Adisonova bolest, autoimuna hemolitička anemija, autoimuni lupoidni hepatitis, primarna bilijarna ciroza,hronični ulcerozni kolitis, kronova bolest, Sjogrenov sindrom, reumatoidni artritis, progresivna sistemska skleroza, tireotoksikoza, polymyositis, insulin zavisni diabetes mellitus, sistematski eritemski lupus, psorijaza, endometrioza, celijakija…. samo su deo spiska bolesti koje ću u daljem tekstu skraćeno obeležavati sa AIB.

Šta zovemo autoimunim bolestima

Idemo korak po korak. Savremena medicina autoimune bolesti (AIB) posmatra na jedan način, a tradicionalna na drugi. Pomislih, evo još jednog zbunjivanja, i različitih pristupa temi, a samim tim i rešenju. Do kraja su mi neke stvari postale jasnije, rešenja logičnija. Ali hajde da krenem od početka.

Autoimunom bolešću zovemo sve one situacije u kojima naš imuni sistem zabaguje i počne da napada sopstveno tkivo i organe. Umesto da prepoznaje strana tela i njih odstranjuje, on se okomi sam na sebe. Tada sam prvi put povezala zašto ni ljudi sa transplantiranim organima ne smeju da dižu imunitet.

Reklo bi se, ništa strašno, ali, dese se bolesti koje zahtevaju jak imunitet, a vi ne možete ništa. Tj. tražite neke druge načine u dogovoru sa svojim lekarom ne biste li došli do boljitka. No, mislim da ni oni uvek nemaju rešenje – jer znam devojku sa presađenim bubregom koja je obolela od neke bolesti koja bi se lako izlečila da je imunitet bio jak. No, ona je godinu dana dobijala injekcije, bila na bolovanju, bila van sebe jer joj je na kraju njen lekar rekao da on tu stvarno ništa više ne može da učini. Onda se ona odlučila za homeopatiju i dovela stanje svog organizma u normalu.

Otkrila sam funkcionalnu medicinu

Došla sam do nekih sajtova na kojima se govori o funkcionalnoj medicini, i mislim da je to dobar put kojim savremena medicina može doći do rešavanja ovog stanja. Na kraju teksta ću navesti neke savete i korisne sajtove koje sam našla tragajući za odgovorom šta je AIB.

I, da kod autoimunih bolesti su najugroženiji krvni sudovi, vezivna tkiva, crvena krvna zrnca, štitna žljezda (ali i još poneke) kao i mišići, zglobovi i koža. Zašto je ovo važno da znamo?

Da ne bismo delili savete ljudima s autoimunim bolestima – znate ono – zdravlje na usta ulazi, samo ti ojačaj imunitet, pa će ti biti bolje. To u većini slučajeva “pije vodu”, ali ovde zapamtite NE NIKAKO. Nemojmo praviti veću štetu time što ćemo se držati uvreženih uverenja da jak imunitet nikom još nije naškodio.

Još jedna važna činjenica jeste, kako sam razumela , da je neke od njih jako teško dijagnostifikovati.

Kako nastaju imune bolesti

Ono što sam našla na Internetu nije mi donelo neku jasniju sliku kako nastaju, tj. nisam ništa precizno saznala iz tekstova vezanih za savremenu medicinu. Kažu da za njih postoji genetska predispozicija i da se obično aktiviraju kad se telo izloži toksinima, infekcijama, pa čak i većim “dozama” sunčevih zraka. I, da, zanimljivo je da od ovih bolesti većinom obolevaju žene. Lekari smatraju da ženski polni hormoni podstiču nastanak autoimunih bolesti.

A kako se leče

AIB su hronične bolesti. Potrebna je dugotrajna trapija, nekad i doživotna, da bi se stvari držale pod kontrolom. Leče se imunosupresivnim lekovima (sada vam je jasno zašto se ne sme jačati imunitet kod ovih osoba) a najpoznatiji lek su kortikosteroidi (hormoni nadbubrežne žlezde). No, u nekim situacijama da bi se zaustavilo ozbiljno napredovanje bolesti potrebno je uvesti i male doze citostatika.

I šta da radimo ako ne sme da se jača imunitet

Prvo, kažu lekari, treba se čuvati infekcije.
Pa kažu, recimo, da se pacijenti s lupusom ne smeju izlagati suncu.
Ako žena poželi da iznese trudnoću, mora da bude u najoptimalnijoj fazi, tj. da joj AIB miruje.
Biti u stalnom kontaktu s lekarom da bi terapija uvek bila adekvatna.
Ali, kao prvo treba otkriti da nešto nije kako treba.

A kako se prepoznaju AIB

Koliko sam razumela i to je teško. Često AIB liče na infekcije samo ih nikako ne možemo izlečiti antibioticima. Temperatura, bolovi, otekli zglobovi. Umor, iscrpljenost, ponekad kažu i promene na koži.

Simtomi su prilično šaroliki, liče na mnoge druge bolesti i treba vremena da se poveže da se baš o AIB radi. Kod nekih postoje lekovi, ali nisu na pozitivnoj listi, pa se pacijenti dovijaju kako znaju i umeju jer je cena lekova nepristojno visoka, a s druge strane često ljudi sa AIB nisu u mogućnosti da rade ili su na bolovanju pa je za njih redovna terapija poput nemoguće misije ili večiti stres, koji inače treba izbegavati.

Znam nekoliko ljudi u svom okruženju (počevši od one mame na početku teksta), pa ljude s psorijazom, endometriozu ima neverovano velik broj žena, onda znam nekoliko ljudi koji imaju lupus i svima medicina leči posledice, ali kad bi trebalo da se zagrebe i dođe do uzroka, tu se priča zaustavlja. I kako onda čovek da bude miran i da se ne stresira?

Priče kojima skoro svakodnevno svedočim su više nalik traganju za iglom u plastu sena, nego nekom trajnijem rešenju. Ljudi šetaju od lekara do lekara tražeći adekvatnu terapiju. Često gube veru, volju, a to da im ponestaje snage, u bukvalnom smislu, ne treba ni da vam govorim. Jer manjak energije jeste baš jedan od simptoma.

Jedna od najrasprostranjenijih AIB (mada se neki lekari još uvek ne slažu da spada u ovu grupu) jeste endometrioza. Nju je još Jung u jednom od svojih tekstova (parafraziram) nazvao ženskim dankom u krvi.

A šta kaže tradicionalna medicina

Nešto mi ne štima u toj priči ta priča o tome kako neko dobije AIB. Genetska predispozicija – infekcije, toksini i dugotrajno izlaganje suncu. I, odjednom telo počinje da sabotira samo sebe. Onda ga lečimo tako što suzbijamo imunitet. Sve to prilično komplikovano zvuči – pa me je interesovalo šta holistički pristup AIB kaže. Ima li tu nekih drugačijih mišljenja. Ne mora ni jedna strana da bude u pravu, ali kako kaže agent Molder – istina je tu negde. Možda na granicu savremene i tradicionalne medicine.

Prvo na šta sam naišla jeste činjenica da su AIB prema ovom drugom gledištu povezane sa emocionalnim povredama iz detinjstva, posebno kod žena.

Znači, slažemo se da su žene u svakom slučaju ugroženiji pol.

Holistički terapeuti prvenstveno razgovaraju s klijentom i traže uzrok zbog kog se neka promena desila i rešavaju uzrok, za razliku od savremene medicine koja će rešiti ili barem držati pod kontrolom posledicu, ali neće osobu uputiti da poradi na svom ponašanju, navikama, uverenjima, pa samim tim neće iskoreniti AIB. Samo će ga saseći dok ponovo ne nikne pod nekim uslovima.

Studija o autoimunim bolestima.

Autori studije su potvrdili da veza između rane traumatizacije postoji, rekavši – parafraziram da je veza između dečije traume i kasnijeg razvoja autoimunog stanja uporediva sa vezom brze hrane i gojaznosti i alkoholizma i otkazivanja jetre. Što bismo rekli kao jedan i jedan.

Vrste ABI, po njima, zavise i od vrste zlostavljanja.

Ono u čemu se opet i tradicionalna i savremena medicina slažu jeste da nije samo jedan okidač dovoljan

Ljudski organizam je stvoren tako da može dosta toga da podnese i neće iskočiti iz koloseka tako lako. Šta je još zanimljivo? Ova stanja se veoma retko viđaju u zemljama trećeg sveta. A tamo je izloženost infekcijama mnogo veća nego kod nas, često nema ni lekova. Naprotiv, kod njih deca stiču prirodni imunitet kao i mi kad smo bili mali.

Ako nam hleb ispadne na pod, nije pravljena panika, ako smo probali kolače od blata, padali, razbijali kolena, imali kraste na rukama i nogama, nisu nas panično prali, ispirali, vodili u hitnu… jer smo na taj način postajali imuni na određene infekcije. Telo se “samopelcovalo”. Ono što mene kao nekog ko radi s decom fascinira poslednjih godina jeste činjenica da su deca stalno bolesna. Taman ozdrave, napadne ih sledeći virus ili bakterija. Oni su stalno pod terapijama, upalama, menstruacije kod devojčica su toliko bolne da se onesvešćuju i sve ovo uzima sve više maha.

Trauma da, a ishrana?

Naravno, čitava ova priča ne bi bila potpuna kada se ne bismo osvrnuli i na crevnu floru. Savremeni način ishrane, industrijski prerađena hrana, meso puno antibiotika, povrće tretirano velikom količinom pesticida, mogli bi da budu toksini koje savremena medicina spominje. Prerađena hrana je puna alergena, pa treba naučiti čitati delkaracije, ili još bolje izbegaati ih. Belo brašno i šećer izazivaju upale… Da ne spominjemo gradove koji su puni smoga, otrovnih isparenja od raznih gasova. Kada vam lekar kaže da se pridržavate određenog dijetetskog režima, uvek dobijete jedan te isti papir i uopštene savete. Kao da ste se svaki put otrovali, ili pazarili stomačni virus.

No, ono što sam već delimično spomenula (funkcionalna medicina), mene je očarala činjenica da recimo u Novom Sadu postoji savetovalište gde vam vrlo stručna i strpljiva doktorka pravi jelovnik baš za vas, povezuje vašu ishranu sa vašim emocionalnim i fizičkim stanjem – tako da, mada se to kod nas verovatno još ne zove funkcionalna medicina, ona jeste neko ko se bavi vama a ne bolešću. Naravno, postoje sada i centri za hrono ishranu, znam neke ljude koji nisu lekari ali se bave funcionalnom ishranom pa su i oni dobra smernica za promenu.
Ako vas interesuje, mogu vas na neke od njih i uputiti.

A gde je tačka preseka

I, kad sve ovo iščitamo od početka do kraja, dolazimo do zaključka da istina jeste negde između ova dva pristupa. Trauma sama po sebi ne može biti okidač. Trauma je okidač za duševni deo našeg bića, a ishrana za fizički. Gubitak vere u ozdravljenje i isceljenje okidač su za naš duh, koji kad klone ni duša ni telo ne mogu mnogo toga da učine.

Šta bih vam ja kao bahov praktičar mogla reći?

Da li Bahove kapi leče AIB? Odgovor je ne, one ne leče, pa samim tim ni ova stanja.

Ali, one mogu mnogo toga da učine za naše emocije i da nam ojačaju duh, a samim tim da budu podrška telu. One su sjajna podrška!

Prvo na čemu bih sa vama kao praktičar sa radila jeste – ako ste u fazi kada je stanje aktivno – dala bih vam Rescue Remedy da biste lakše podneli trenutno stanje i došli u fazu mirovanja AIB.

Onda bih u saradnji i kroz razgovor sa vama prošla kroz proces otkrivanja emocionalnih stanja koja su vam ostavila dovoljno duboku traumu koja je bila jedan od stubova na koji se AIB okačio. Poradili bismo na jačanju vašeg emocionalnog i mentalnog stanja, polako vas odvezujući od prošlosti, od traume, od patnje koju nosite u sebi, od stresa koji se nakupio u vama tokom godina ili čak decenija, i time bih vam pomogla da rasklimate koren uzroka nastanka AIB.

Bahove kapi su važna podrška na putu isceljenja – da prvo prihvatite da određeno stanje postoji, da bistre glave sagledate opcije i puteve kojima možete da krenete, da sagledate uzrok, a ne samo posledicu.

One su tu i za noći u kojima vam premišljanja, preispitivanja ne daju da zaspite, da vam daju vam motiv da nastavite.

Koje esencije ćete koristiti to zavisi od slučaja do slučaja. Kao što ni jedna AIB nije ista niti nastala od istog uzroka, tako ni kombinacija kapi neće biti ista.

I za kraj – saveti i korisni linkovi prema blogovima na kojima možete naći još informacija i smernica. Samo treba da znate engleski jezik.
Ovo u stvri nije kraj – ovo je početak. Funkcionalna medicina (najzad) radi na tome da se tretiraju uzroci, a ne samo simptomi. Oni su, izgleda ta tačka preseka o kojoj sam u tekstu govorila. Kako ja razumem oni ovako nekako tumače autoimune bolesti – to je sistematska upala koja dovodi do toga da telo počne da napada samo sebe. Upala je ta koja dovodi do bagovanja. Znači, treba ukloniti upalu, pa će sistem opet da radi kako treba.

9 korisnih saveta u vezi s autoimunim bolestima

1. Kao prvo – cilj je da se lekovi protiv AIB ne piju doživotno. Oni ne treba da budu trajno rešenje već nešto što će pomooći da se zapaljenje “rashladi” dok tražite osnovni uzrok nastanka bolesti.
2. Proverite sve moguće izvore koji mogu izazvati zapaljenje: kvasac, virusi, bakterije, Lajmsku bolest i lečite ih u saradnji sa svojim lekarom.
3. Testirajte na šta ste od hrane i lekova alergični i očistite telo pomoću ciljanih dijeta. U tome vam može pomoći lekar-nutricionista, ili neko drugo stručno lice. Možete naći zgodne priručnike i na specijalizovanim blogovima.
4. Proverite da možda ne bolujete od celijakije.
5. Proverite da prisustvo teških metala u svom organizmu.
6. Proverite da li možda nemate osetljiva creva. Ako je to u pitanju, pozabavite se terapijom istih.
7. Koristite suplemente poput ribljeg ulja, vitamina C, D, probiotike da biste prirodno pokrenuli svoj imunološki sistem.
8. Vežbajte redovno. Makar šetajte jer fizička aktivnost pomaže borbi protiv zapaljenjskih procesa.
9. Meditirajte, praktikujte jogu, duboko disanje, masažu, bahovu terapiju, homeopatiju… Na taj način se borite protiv stresa koji je jedan od uzroka AIB.

Neki od saveta i informacija preuzeti su sa sajta.

https://www.ifm.org/

I još nekoliko bonus sajtova:

https://drhyman.com/blog/2018/03/30/what-not-to-eat/
https://drhyman.com/blog/2010/09/16/5-simple-steps-to-cure-ibs-without-drugs/
https://autoimmunewellness.com

Dobar dan

error: Content is protected !!