fbpx

UMETE LI DA PREPOZNATE ISTINSKU SREĆU U SEBI

Da li vam se dogodilo da se jednog jutra probudite i pomislite – ne mogu više da živim u ovoj pozitivi. Ili da skoro pobegnete sa nekog druženja jer se priča pretvorila u klub – toliko smo srećne da ne znamo šta ćemo od sebe. A vi osetite da je sve to oko vas prilično nategnuto, da ta nazovi dobra vibracija samo čeka trenutak da pukne kao prezategnuta žica na gitari?

Šta nam se to desilo da moramo da verbalizujemo jedno osećanje koje se označava (gramatički) imenicom koja je apstraktna? Sreća ima svoju definiciju u psihologiji. Ali sreća nije merljiva, nije opipljiva, nije razmetljiva. Sreća je jednostavno stanje u kom se osećamo dobro. Ništa nam je fali. Ne traži da vičemo na sav glas. Ne traži da je stavljamo na bilborde. Sreća je stanje u kom jednostavno uživamo. Blaženi smo i u svom svetu u kom je sve dobro i potaman.

Sreća ne traži izraz

Kada sam razmišljala o ovoj temi – prvo što mi je palo na pamet bilo je da sam najmanje kreativna bila baš u fazama kada sam srećna. Nema tu šta da se piše. Nemam neku inspiraciju da se bavim fotografijom. Moja najveća želja u toj stanju jeste da živim. Punim plućima. Bez objašnjavanja, bez ograda. U tom stanju nemam potrebu da idem od osobe do osobe i ponavljam – o, kako sam srećna. Ali imam toliko energije da pomažem, da radim, da kreiram da osmišljavam i istražujem.

Sreća je opuštena. To su trenuci u kojima možemo da nosimo čitav svet a da ne osetimo težinu. Ne merimo je niti upoređujemo. Svesni smo njene apstraktnosti i različitosti od čoveka do čoveka, ali i kod nas samih. Nije svaki put njeno ispoljavanje isto. Ali je efekat sličan – jednostavnost življenja koja se dostiže i postiže samo kad smo srećni.

Da li je sreća trajno stanje

Odgovor je prilično jednostavan – ne, nije. Svačiji život se sastoji od kraćih ili dužih perioda sreće i tuge (ili patnje). I to je normalno i prirodno. Naravno da bismo svi želeli da ovo pozitivno stanje bude jedino u kom se nalazimo. I, baš iz te težnje često propustimo trenutke opuštenosti i jednostavnosti jer upadnemo u fazu brige – ne dozvoljavamo sebi da se radujemo jer se brinemo da ćemo biti kažnjeni i da će nam lepo osećanja biti oduzeto. Brinemo koliko ćemo još biti srećni. Može li ta sreća da bude veća. Da li negde grešimo jer nismo srećni kao svi ono što nas svojom zategnutom srećom bombarduju s društvenih mreža. I tako skratimo svoj dobar period.

Onda nam neminovno dođe period patnje. Nešto se desilo. Raspon je širok – od promene posla, ostanka bez istog, odrastanja dece, razdvajanja od partnera, selidbe, iseljavanja u drugu zemlju, traženja posla, gubitka bliskih ljudi. Sve su to normalne faze koje prekidaju sreću, traju neko vreme, pa, kad se ove stvari vrate na svoje mesto opet otvara prostor za sreću.

Ali, umesto da  patnju ili tugu  prihvatimo kao fazu, mi se brinemo da li će sve to zauvek trajati. Kako izaći iz svega toga. Da li je to zaslužena kazna jer ste bili srećni u nekom periodu. Pa nas to vuče u anksioznost, pa ako dopustimo da pređe granice može sa emocionalnog da pređe i na fizički nivo.

Šta utiče na naš faktor sreće

Kad govorim o faktoru sreće, govorim iz iskustva Bahovog praktičara i nekog ko je u svakodnevnoj interakciji kako sa klijentima, tako i sa svojim učenicima, kolegama… U poslednje vreme se pitanje sreće sve češće postavlja. Sve češće čujem rečenicu – ja nisam srećna. Ja ne znam gde je nestala sreća. Ja sam tužna… Eto, to je moja sudbina, bolje da se više ne smejem jer me uvek sustigne neka nesreća…

Kada zađemo malo dublje u razgovor – skoro ni za jednu od tih osoba ne biste rekli da je nesrećna. Ni ona sama ne ume da vam navede koji su to kriterijumi zbog čega tvrdi da ne živi na istoj adresi sa srećom.  No, ono što sigurno zna svaka od njih jeste da joj nešto nedostaje. Ono što se kao zajednički imenitelj kod svih njih pojavljuje jesu prevelika očekivanja. Ponekad nerealna. Bazirana na filmovima koji forsiraju srećan kraj, na pričama u kojima je pouka da ako se ponašamo na određeni način kraj mora biti srećan, na objavama na društvenim mrežama u kojima neko stalno “viče” kako je srećan, kako je najzad osetio sreću. Na činjenici da se nudi toliko kurseva i radionica koje mogu da nas nauče sreći.

Potreba za harmonizacijom osećaja sreće

Koje okolnosti nam prvo padnu na pamet kad pomislimo na osobe koje se žale na nedostatak sreće? Nekako prvo pomislimo da najviše problema imaju siromašni, ljudi socijalno izolovani (bolesnici, zatvorenici…) ili oni koji su imali neki negativan životni događaj. Ali, istraživanja su pokazala da je preterana briga postala jedan od važnih faktora koja tera sreću iz naših života. Kad se briga otme kontroli, osoba upada u razne emocionalne i mentalne disbalanse. Ono sa čim se Bahovi praktičari najčešće sreću jeste anksioznost nastala zbog preterane brige (psiholozi brigu (zabrinutost) definišu kao anksiozno razmišljanje o budućnosti). Još neki od disbalansa koji su  povezani sa zabrinutošću jesu poremećaj u ishrani, alkoholizam, zavisnosti, kao i nesanice.

Kako vratiti sreću u svakodnevicu (iz ugla Bahovog praktičara)

Ako znamo da su briga i zabrinutost tako duboko povezani sa osećajem nedostatka sreće, logično je da ćemo raditi na otklanjanju uzroka koji nas drže u stanju brige. Promena ugla gledanja na stvari, promena uverenja, pokretanje energetskih tačaka – da bi energija kroz njih slobodno tekla, otkrivanje i prevazilaženje uzroka koji nas drže u stanju straha i brige jesu put ka sreći.

Otklanjanje emocionalnih i mentalnih blokada posredno otklanja i blokade u našem fizičkom telu. Kada otkrijemo uzrok brige, šta ga “hrani” onda je put ka harmonizaciji relativno lak. Ne uvek kratak, ali upornost i volja da se izazovi prevaziđu, uz podršku, između ostalog i Bahovih kapi, vodi sigurno ka cilju.

Bahov praktičar i Bahove kapi pomažu da ne posustanemo, da hrabro preispitamo svoja uverenja i vidimo da li su dobra za nas ili ne. Bahove kapi čiste blokade i time nam učvršćuju veru, istrajnost, spremnost da krenemo iz početka, da se dignemo kad padnemo. Kad počnemo da mislimo drugačije, kada se oslobodimo večite zabrinutosti, tada se i sreća vraća u naš život. Bitno je i da naučimo da su sreća i tuga (patnja) dva lica istog novčića i da ni jedan ne traje doveka. Učimo da u sreći uživamo, a da iz druge strane novčića izvučemo neki nauk, učvrstimo sebe i dočekamo da se novčić ponovo okrene na srećnu stranu.

 

I, na kraju, šta je važno da imamo na umu?

 

Da manje brinemo, a više budemo srećni.

 

Ako i vama sreća “klizi” iz ruku, ako i vi imate osećaj da vas ista zaobilazi, ako stalno brinete, ako ne umete da prepoznate taj lepi osećaj, slobodno se javite. Da porazgovaramo. Da napravimo kombinaciju kapi za vas. Da krenemo u potragu za vašom srećom. A usput svakako kombinujemo još neke tehnike i iskustvene metode i procese.

S ljubavlju,

Merima

 

PS tekst objavljen u septembarskom broju magazina “Plezir”.

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!