Verovatno ste čuli izreku da je podeljen problem prepolovljen problem, a podeljena ljubav uvećana. Možda deljenje ne rešava zaista problem, ili ne uvećava ljubav u meri u kojoj bismo to očekivali, ali svakako nam upravo deljenje pomaže da jasnije sagledamo i dobru i lošu stranu određene situacije. Deljenje pozdrazumeva da imamo nekog sa kim to možemo da radimo, a to je već velika stvar – imati pored sebe nekog ko je spreman da bude naša dobra luka, naše rame i topao zagrljaj.
Da li nam deljenje zaista može pomoći
Možda bi ovo pitanje trebalo da preformulišem – i zapitamo se – da li je važno sa kim delimo. Svi mi u svom okruženju imamo barem jednu osobu koja je dobar slušalac. No, pitanje je da li je to što neko ume da sluša preduslov da nas i dobro čuje. Takođe, oni koji su nam najbliži nisu uvek najbolji za rešavanje naših problema. Oni nas isuviše dobro znaju, i često su njihove reakcije usmerene na to da nas ubede da su na našoj strani i da smo mi u pravu. Ponekad nam je upravo to potrebno, ali samo na kratko.
Ali, suštinski bi deljenje problema s nekim trebalo da bude konstruktivan prilaz određenoj situaciji, sagledavanje istog iz svih uglova i donošenje racionalnog rešenja, koje nam se ne mora uvek dopasti. No, naš bliski slušalac, neko kome smo dragi, upravo u strahu da ne napravi grešku, da nam se ne zameri, bira liniju manjeg otpora i ostaje u zoni komfora, podilazeći nam i podržavajući čak i kad nam to nanosi štetu.
Mreža podrške
Ono što sam naučila na obuci za hranitelje jeste da je jedna od najvažnijih stvari koju svako od nas ima upravo mreža podrške koju nam, između ostalog pružaju prijatelji, rodbina, roditelji, partner. To jeste naša najveća snaga. Ono što nam oni u trenucima kada nam je teško mogu ponuditi i u čemu su nam od nemerljive koristi jeste ljubav koju dele s nama. Trenuci koje nam posvećuju. Toplina i nežnost koju nam daju.
Naša socijalna mreža je upravo tu da nam uveća osećaj pripadnosti određenoj grupi, da nam podigne ili vrati samopouzdanje, da nam da snagu da se suočimo s problemom. Naša socijalna mreža treba da bude upoznata s problemom koji nas u tom trenutku čini slabim i ranjivim. I to je njihova primarna uloga.
No, ljudi oko nas najčešće nisu stručnjaci u rešavanju određenih problema i razrešavanju životnih situacija te ne bi trebalo da ih stavljamo u nepovoljan položaj očekujući od njih da umesto nas razreše nešto.
Onima koji nas vole teško je da gledaju kako prolazimo kroz određene faze. Oni će biti na našoj strani, ali to je, kako god čudno zvučalo, u stvari loše za nas, i samo nas udaljava od rešenja. Rečenice tipa – ti si u pravu, ma nije to do tebe, baš te briga… nikad ne donesu rešenje. One su tu da da nas uljuljkaju u lažna uverenja, da nas zavaraju i da pod tepih gurnu naš problem. Svaki savet od bliskih osoba zasniva se na nekom ličnom uverenju, na njihovom sistemu vrednosti, iskustvu nekog njima bliskog, a to apsolutno ne mora da bude primenjivo i na našu situaciju.
Šta učiniti
Postavljamo sebi pitanje – a sa kim da podelim ono što mi blokira život i dobijem adekvatno rešenje? Šta bih to mogla da uradim da samoj sebi pomognem?
Iz ugla praktičara cvetnih esencija jedna od preporuka bi bila upravo ta – obratite se svom praktičaru i razgovarajte o blokadama. Ponekad je i razgovor s kompetentnom osobom lekovit jer izgovarajući, deleći naglas ono što vam stvara problem vi ste već na putu razrešenja.
Kad dobro definišete i čujete sami sebe vi sebi dajete podršku da započnete proces promene. Stvari više ne posmatrate subjektivno već možete s distance da ih sagledate i zajedno s praktičarem krenete na put oslobađanja od blokada. Čitav buket cvetnih esencija vam je na raspolaganju na tom putu.
Bonus savet
Nekim ljudima je teško da dele. Postoji mnogo uzroka – strah, stida, loše iskustvo, sramota… Ako i vi spadate u ovu grupu, pokušajte da svoje misli i blokade “podelite” tako što ćete iz zapisivati. Vodite dnevnik. Pišite sve što vas pritiska, što vam život čini manje kvalitetnim, što vam u ovom trenutku kvari svakodnevicu.
To je prvi stepenik na putu rasterećenja – i ovo je vid deljenja i rasterećenja. Papir neće zameniti terapeuta, lekara, savetnika, ali će vas barem malo rasteretiti od briga, problema, neprijatnih osećanja. Svoj izazov možete objektivno sagledati i odlučiti se na koji način i sa kim ćete ga kasnije podeliti.
No, ne morate imati problem da biste počeli da pišete dnevnik. Možete sebi pokloniti svesku u koju ćete zapisivati svakodnevna dešavanja, lepe trenutke, ali i ono što vam stvara stres. Pisanje dnevnika je korisno za vaše emocionalno i duševno blagostanje. Deleći misli vi se oslobađate onog što nosite u sebi, ali vremenom oslobađate i svoju kreativnost. Možda vam se javi i ideja čime biste mogli da se bavite, kako da menjate, kako da nađete neki novi put, unapredite sebe. U svakom slučaju ste na dobitku.