Juče smo gledali sjajan film sa Kolinom Farelom (“Duhovi Inišerina”). Radnja se dešava dvadesetih godina prošlog veka, na ostrvu Inišerin. Ono što nam je “zasmetalo” jeste, mali previd scenariste jer ponašanje jednog od likova karakteriše kao depresiju, tj. seljani ga nazivaju depresivnim. Tada, tamo verovatno nisu ni čuli za nju, ali, s druge strane to što danas sve guramo u jednu veliku košaru koja se baš tako zove je verovatno i zavela pisca da neadekvatno ponašanje jednog od junaka nazovu depresijom.
Danas su svi u depresiji. Kad pitam a da li vam je tu dijagnozu postavio lekar – najčešće se ispostavi da nije. Već je neko ili nekad bio u depresiji, pa mu ovo sada liči na to stanje, ili je neko čitajući iskustva na netu, došao do takvog zaključka, ili je to jednostavno najpoznatije stanje kada nas boli duša, pa sve podvodimo pod depresiju. A treba li baš tako?
Da podelim neka saznanja sa vama
Istraživala sam depresiju, panične napada, OKP kao stanja koja se mogu tretirati cvetnim esencijama. Interesovalo me je zašto kod nekih klijenata koji tvrde da imaju ova stanja ne mogu nekad da dođem do pravog rezultata. A, sve više osoba se javlja sa ovim disbalansima jer ili ne žele lekove, ili piju lekove, a ovi ne pokazuju efekat, ili pun efekat. Tako da je ovo zanimljivo i za medicinsku struku jer se ispod ovih stanja često krije nešto drugo, što se samo kroz ozbiljan razgovor može naslutiti.
Prvo što bih volela da ponovim osobama koje bi da rade na sebi pomoću Bahovih kapi da ovakva stanja ne nastaju preko noći, te je potrebno i strpljenje da bi se vratili u balans.
Bahova terapija je nežna, i pomaže osobi da ono sa čim se javi praktičaru (posledica) sagleda posle nekog vremena u svetlu uzroka koji do emocionalnih i mentalnih disbalansa dovode. Zato je i sa strane praktičara i osobe koja uzima kape neozbiljno obećanje da sve to može brzo, kao i nestrpljenje osobe koja očekuje da nešto što se kod psihijatra leči nekad i godinama, holistički bude otklonjeno za mesec-dva. Ukoliko se to ne desi, osobe odustaju uz komentar da na njih to nije delovalo.
“Meni to nije pomoglo”, “meni ništa ne može da pomogne”, “ja ne mogu da se menjam” – moglo bi se reći i da je tačno – jer ako mi sami ne pokažemo volju da se maknemo iz toksičnih veza, sa toksičnih mesta, poslova, ako ne menjamo ništa, a očekujemo da nas lekovi savremene medicine ili holistički pristupi promene, onda su te izjave istinite.
Promena se ne dešava bez ličnog ulaganja. Bez promene onog što nas drži u neodrživom stanju, dok trpimo nasilje, lošu vezu, loše uslove života, dok smo pasivni. U takvim stanjima promene, barem ne dubinske i dramatične nema.
Kako tretirati u Bahovoj terapiji ove disbalanse
Rekla sam da ću jednom napisati knjigu Srbija na rivotrilu jer skoro svaka treća osoba uzima ovaj lek. Srbija na antidepresivima – takođe zanimljiva pojava. Mislim da većina psihijatara ove lekove prepisuju da se prebrodi određeni period, ali neki svoje pacijente drže na AD i više od decenije. I kad pitate osobu da li joj pomaže, ona nije više sigurna, ali kaže, pijem za svaki slučaj. Ko zna šta bi se desilo kad bih prestala da ga pijem. Na ovaj način osoba sebe dovodi u dvostruku zavisnost: i fizičku i psihičku. Isto tako, ograničenjem koje zdravstveni sistem nameće da pacijent ima prosečno 15 minuta (valjda) sa specijalistom, dovodi do toga da se taj razgovor ne može uvek kvalitetno obaviti, a posebno ako osoba ne ume dobro da objasni ono što joj se dešava i što oseća. Tu su i lekarima ruke vezane.
Tretiranje osnovnog problema a ne simptoma
Strah, panika ili ekstremna anksioznost su simptomi koji vrlo često, poput dimne zavese, prikrivaju istinski problem. Kako kaže Raul E. Perez, ovo je jedan od osnovnih razloga zašto klijent i pored dobro prepisanih esencija za strah i anksioznost nema osećaj da je postigao željeni cilj.
On kaže da je u svojoj 12-godišnjoj praksi u početku mislio da postoje određene osobe koje ne mogu da se tretiraju cvetnim esencijama. No, vremenom je primetio da je ovo sistemska pojava, te je odlučio da napiše tekst s ciljem da i ostali koji praktikuju cvetne esencije provere da li imaju ista ili slična iskustva u praksi.
“Ovaj femomen se lako uočava. Međutim, nisam čuo da praktičari koje leče ove poremećaje pišu tome. Oni ograničavaju svoje opise na simptome i osećanja koje osoba doživljava.
Kada specijalisti govore o osnovnim “uzrocima” ovih poremećaja, oni generalno potcenjuju psihološki aspekt i radije govore o “neuspesima neurotransmitera mozga…”, “neurobiološkom poreklu poremećaja…” ili čak pominju genetsku pozadinu. Svi ovi faktori mogu biti razlog za promenu ponašanja. U slučaju hemijskih promena moždanih funkcija, one se mogu “nadoknaditi” odgovarajućim lekovima. Generalno, ovaj tretman mora da uključi psihološku kompomentu, bilo u grupi ili pojedinačno, ali je poželjno da uključi i kognitivnu terapiju.
Naravno, ne možemo odbaciti mogućnost genetskih i/ili neurohemijskih poremećaja u bilo kom ljudskom poremećaju. Ali moramo shvatiti da telo ne deluje samo od sebe. Drugim rečima: mozak ne odvaja specifične neurotransmitere niti zaustavlja proizvodnju sam i bez razloga. Hemijske promene u mozgu koje izazivaju bolest mogu se pronaći i razumeti nakon što se dublje sazna o istoriji pacijenata. Pojedinci, bilo da pate ili osećaju sreću, stvaraju hemijske (hormonske) promene koje utiču na telo. Dalje, ako većina ovih poremećaja dovodi do hemijske neravnoteže u mozgu, trebalo bi da se zapitamo zašto toliko pacijenata godinama koristi propisane lekove bez poboljšanja.”
Raul E. Perez
Navela sam ovaj citat, dr Pereza, koji se lepo nadovezuje na postavke dr Baha, osnivača Bahove cvetne terapije. Biti svestan da sami simptomi često nisu dovoljni, da je potrebno zaviriti iza njih, a to se može samo razgovorom, tokom kog praktičar slušajući osobu vidi sliku iza anksioznosti, panike, nervoze, OKP – tj. sagledava da se iza traume koje je osobu dovela do praktičara često kriju osećanja posesivnosti, izolacije, usamljenosti, potrebe za uvažavanjem, traženjem svrhe… A sve to ukazuje na Chicory- Heather –Holly vezu. Ovo se potvrđuje detaljnim razgovorom, tokom kog nam osoba otkriva koje su njene dominantne emocionalne traume.
Često osobe pitaju koliko dugo traje taj razgovor ne shvatajući da je vreme koje odvoje za sebe, prva važna stvar koju će učiniti za sebe. Čitajući iskustva FES-ovih praktičara, razumela sam i svoja lična praktičarska iskustva – desi se da klijent u prvom razgovoru govori samo o tome da ima strah, ne zna od čega, ali se boji, pa mu napravim kombinaciju koja treba da otkloni taj prvi sloj (koji je prepoznat kao strah). Na sledećem razgovoru, kad se oslobodi tog jakog straha, klijent počne da priča da se boji da ostane sam, da mu je tada uvek loše, da mu pozli, da nekad mora da zove svoje bližnje da se vrate kući, da mu je lakše ako je neko stalno prisutan… Gledajući beleške koje i sama pravim, vidim da se u tim sledećim kombinacijama češće javljaju esencije koje balansiraju emocionalne potrebe osobe, koje su u stvari u pozadini priče o strahu.
Svi koji se duže bave praktikovanjem nailazili su na slučajeve u kojima se bolest ili neki simptom koristi da bi se privukla pažnja, ili da bi se nešto eskiviralo. Takođe se disbalansi koriste za manipulacije poput izbegavanja odgovornosti za lične postupke i potrebu da se nešto u životu promeni.
Zato dr Perez i predlaže da se terapija počne esencijama baš iz Bahovog repertoara – Chicory, Heather i Holly – jer sve tri esencije imaju u svojoj suštini ljubav. Ne moraju sve tri odjednom, ali, da se razmotre i uvode prema potrebi.
Kako piše Rikardo Orosko u Priručniku za napredne praktičare cikorija se daje za strahove koji ne potpadaju pod podelu poznato/nepoznato (Mimulus/Aspen). Chicory je, po njemu dobar za sve slučajeve emocionalne usamljenosti, straha od gubitka dragih ljudi, prijatelja, partnera.
Takođe, Orosko kaže: “Značajna razlika između Chicory i Heather je u nedostatku kontrole nad spoljašnjim emocionalnim uticajima koji potkrepljuju dramatičnu situaciju koju je Heather doživeo u punom obimu. Chicory ima neku kontrolu nad tim kako se njeni obrasci manifestuju, dok Heather gubi svaku samokontrolu i potrebna mu je konstantno bilo čija pažnja.
Ono što je za Chicory strah od usamljenosti to je za Heather panika od usamljenosti.”
Prema autorima Chicory često pati od više bolesti. Ona ima važnu ulogu u privlačenju pažnje. Vešto je koriste za manipulisanje i okrivljavanje drugih. Ipak, Chicory ima osećaj samokontrole. Ove osobe ne umeju da zatraže pomoć ili emocionalnu podršku već to moraju da rade na ovaj način.
A već smo u nekim ranijim tekstovima govorili o tome da je Heather tipičan hipohondar. Kod njih je sve hiperbola. Heather je indikovan kod svih onih osoba koji bolest koriste da bi dobili društvo, tj. da bi bili primećeni i da neko stalno bdio nad njima.
Perez piše da je jedan od primarnih uzroka većine simptoma fobije, panike ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja u stvari strah od toga da će neka organska bolest da dovede do smrti. Koliko god lekara potvrdilo da osobi nije ništa oni ne mogu da se oslobode tog straha. A rekli smo da je za hipohondriju Heather najbolji izbor.
Ovim osobama je bolest potrebna. Verovatno smo svi kao praktičari imali priliku da pričamo sa klasičnim hipohondrom koji se uvredi i naljuti ako pomisle da sumnjamo u mogućnost da će možda da obole. Jer, iako je sve u redu, uvek nešto može da se pojavi. Oni misle da ih niko ne razume, ni prijatelji, ni porodica, ni deca, ni kolege.
Svaki čovek tokom života barem jednom doživi neku bolest, bila to makar i prehlada, i pomisli da bi mogao da umre od toga. Ali neće taj obrazac ponavljati svaki put kad se razboli, za razliku od Heather osoba, koje, svaki put kad se razbole misle da je i kraj blizu.
Kako Perez kaže – kod ovih osoba je veći strah od života nego od smrti – jer prilikom razgovora ispoljavaju nedostatke zdravog života: zrelost, odgovornost, nezavisnost, posvećenost… Bolest im pomaže i da dobiju ljubav i podršku voljenih. Mi, čak i kad znamo da neko naš manipuliše bolešću, reagujemo svaki put da se ne bismo ogrešili, jer možda je baš ovaj put bolest “istinska”.
Heather je egocentričan. Više je posvećen istraživanju novih simptoma i bolesti, kao i privlačenju pažnje drugih, nego realnom životu. Njegovo stanje se popravlja kad ima društvo i slušaoce, a pogoršava u samoći.
Za kraj
Nekoliko reči o Crab Apple i Aspenu. Ove dve esencije su preporučene u kombinaciji kada osoba u svoju opsesiju o bolesti uključi i magijsko razmišljanje. Ne može da izgovori ime bolesti, iz straha da će se stvarno zaraziti ili da će joj dijagnostifikovati bolest (posebno kada je u pitanju rak). Slične slučajeve imamo i kod osoba kojima je bolest dijagnostifikovana ali one misle da ako joj ne izgovore ime negiraju i samu bolest. Tako da su Bahove kapi dobre i za podršku prihvatanja samog disbalansa da bi se osoba mogla suočiti i pokrenuti u pravcu isceljenja.
I za sam kraj, kraja ovog teksta nekoliko reči o izazovima sa kojima se od korone pa nadalje ljudi suočavaju. To je strah od “osećanja straha”. Oni su već jednom u životu prošli panične napade, anskioznost, depresiju… i sama pomisao da bi im se taj osećaj mogao vratiti ih plaši. Jer, nije to suočavanje sa fizičkom bolešću koja, kako oni kažu, tj. kako razmišljaju, kraće traje, od mentalnog disbalansa. To je i strah od stigmatizacije od strane porodice, okoline, strah da će u lekarskom kartonu da im piše da imaju bolest koja nije fizička i to ih užasava do te mere da dugo i duboko potiskuju simptome dok se to ne ispolje na neki neočekivani način, a oni će i dalje pokušavati sve da negiraju ili minimalizuju.
Strah od mentalnog disbalansa, uključiće svakako Cherry Plum u kombinaciju.
Ako ste stigli do kraja, hvala vam. Cilj ovog teksta jeste da ono što sam čitala na relevantnim sajtovima u vezi sa cvetnim esencijama, kao na stranicama dugogodišnjih praktičara, nekako uklopim u svoju praksu. A kad sam već sve to pročitala, reših da sve to podelim i sa vama. Možda nekom bude korisno.