fbpx

KAKO DA NAM PARTNER POSTANE NAŠA NAJVEĆA SNAGA

Ovo sam leto posvetila izučavanju otpornosti na emocionalne stresove. Kad me pitaju zašto – odgovor se sam nameće – nova normalnost sa sobom nosi i nove izazove, ali ono što i dalje treba da bude naša zvezda vodilja jeste snaga u nama i sposobnost da se nakon raznih emocionalnih izazova što pre i sa što manje ožiljaka vratimo u ravnotežu.

 

Svaki dan pred nas stavlja nove izazove i zahteve. Posao, porodica, kućni poslovi, zdravlje. Sve to treba držati u ravnoteži. Ponekad nam se učini da je to nemoguća misija, ali, kad ojačamo i otkrijemo svoje potencijale, vidimo da je sve moguće.

Neki dan mi je ispod jednog teksta osvanuo sjajan komentar. Kaže: „Meni je napredak kada se od lošeg iskustva oporavim za 1-2 dana a ranije (pre par godina na primer) bi mi trebalo 10 dana…

Ovaj komentar je na najbolji način opisao proces našeg povratka sebi. Nekako smo predodređeni da budemo otporni da životne izazove. Da neke i ne primetimo, a da se od nekih ipak malo oporavljamo. Kao da smo ona loptica od gume za jačanje ruke. Stisnemo je, oduzmemo joj njenu optimalnu formu, ali se ona se svaki put brzo vrati u prvobitni oblik. Kao da nikad nije bila pod pritiskom. Tako i neki ljudi – sustignu ih prilično teške životne okolnosti, ali oni se vrlo brzo vrate u formu. Drugima opet treba manje ili više vremena za povratak.

Parterstvo kao stub naše emocionalne otpornosti

No, ono o čemu bih volela da ovaj put malo više pričamo jeste otpornost u partnerskim odnosima, porodici. Sve životne okolnosti mogu biti okidači za „pucanje“ po šavovima. Uz ovakav tempo života, često pustimo da se nekoliko takvih situacija desi, i tek kad nas slomi mi se počnemo baviti sobom. Kad nas pritera uza zid.

Kažu ljudi, kako tako iznenada? A nikad nije tako. Uvek postoje signali. Partner nam ne poželi lep dan kad izlazimo iz kuće, posvađamo se bez vidljivih razloga, lako planemo, zaboravimo neki zajednički ritual.

Kad primetimo takve stvari, treba povući ručnu. Sesti i porazmisliti gde smo to nas dvoje zabagovali. Šta nas izbacuje iz koloseka. Gde često grešimo? Ono čega u tom  presabiranju treba da se čuvamo jeste da kad konstatujemo da nije do nas, ne prebacimo odgovornost na partnera da to on treba da reši. Tu bi naš alarm trebalo još jače da se uključi. U vezi nema njegovih i mojih izazova i problema. Sve je to zajedničko. Jer ako jedna strana puca, ni druga nije u balansu. Da uporedimo to sa biciklom. Ako pukne jedna guma – ni ona druga čitava neće moći da nas preveze do cilja.

Prva linija jačanja

Treba nam odmor i resetovanje. Treba nam, da se poput one loptice opet vratimo u formu u kojoj optimalno funkcionišemo. Ali, naglasak je na ovom MI. Ako je do sada za vas odmor bio da čitate objave na Fejsbuku, ili da listate onlajn štampu, dok parnter u drugoj sobi gleda neki film ili čita knjigu, sada je vreme da se setite u čemu je osnovna snaga svake veze – a to je zajedništvo. U početku zajedničkog života sve smo radili skupa. Zajedno se radovali, ali i tugovali. Zajedno donosili odluke. Usklađivali potrebe. Onda je neko počeo da ubrzava, drugi je nešto uradio bez konsultacije sa partnerom  i nismo ni primetili kada se put počeo pomalo razdvajati. Pucati po šavovima.

No, naš cilj je da ponovo vratimo sklad koji smo imali na početku puta. Za to nam treba malo truda i volje. I posvećenosti. Odmor i regeneracija treba da bude zajednički proces. Restartovanje sistema. Isključivanje elektronike i telefona.

Priroda kao lek

Kao Bahov praktičar, moja preporuka je uvek – regenaracija u prirodi. To mogu biti šetnje ili neki vikend van grada. Posvećenost jedno drugom. Ponekad je i ćutanje u dvoje dobar početak. Priroda nas smiruje i vraća ovde i sad. Ne razmišljamo o nekim drugim svetovima, već o onom jednom jedinom, našem mikrosvetu – u kom smo nas dvoje.

Budimo svesni da nismo jedini par koji prolazi kroz neku vrstu krize. Ono što je u takvim situacijama važno jeste pronaći način kako da ponovo pokrenemo zajedničku energiju i dovedemo naš odnos u ravnotežu.

 Ne potiskivanjem i guranjem uzroka problema pod tepih, već suočavanjem sa svim onim što nas je do ove situacije dovelo. Ovo je trenutak da otvorimo šta treba otvorimo, pročistimo, provetrimo i krenemo dalje. Ovakve krize su dobar test i pokazuju nam koliko smo jaki kao zajednica. Kako reče ona žena – u početku će taj oporavak trajati malo duže, ali kad dobro upoznate jedno drugo i kada poradite na svojim slabostima, trebaće vam mnogo kraći period da svoju vezu vratite u dobro stanje. Da budete zaista dobri timski igrači. Da vam samo jedan pogled nekad bude dovoljan da znate da ste na dobrom putu.

Prevladavanje prepreka

Kako možemo u svakodnevnom životu rešavati probleme čim se pojave? To bi možda bio i najbolji način rešavanja izazova. Dok nisu ostavili dublje tragove u našim dušama. Čim primetimo da je kriza na pomolu, trebalo bi povući ručnu i zastati na trenutak, sesti i porazgovarati šta se do dešava i šta je tome uzrok. On najčešće i nema veze sa partnerom – to je obično neki izazov sa strane (posao, bolest, odnos sa drugim ljudima), ali ako to ne rešimo dok je sve sveže i dok nam je jasno šta nas to gura iz ravnoteže, počećemo vremenom da svoju tugu, nervozu, strah unosimo sve više u vezu, ne povezujući ih više sa osnovnim uzrokom. Jedan otvoren i kvalitetan razgovor može u startu da reši stvar.

Još jedan način da ojačamo našu vezu, jeste da budemo svesni gde smo to mi slabiji, a naš partner jači jer ćemo na taj način izbeći na izgled banalne razmirice. Ko bolje radi ovo ili ono… ko je snalažljiviji… Recimo, ja sporo reagujem na prvu loptu i ako biste od mene očekivali da u kratkom roku spasem situaciju, bio bi to loš izbor. Ali ja bolje sagledavam širu sliku, i ako ste uspeli da se uhvatite za neku granu, ako ste upali u vodu, ja ću brže smisliti način da vas dovučemo do obale. Nas dvoje ovo znamo i puštamo da u različitim situacijama reaguje onaj ko je adekvatniji i korisniji. Vreme koje bismo proveli prepirući se ko bi to trebalo da uradi bilo bi izgubljeno vreme u svakom smislu.

U početku vas može frustrirati da u nekim situacijama neko drugi umesto vas radi neke stvari, ali ako znate da je to za zajedničko dobro, i da ćete u krajnjem slučaju na ovaj način uštedeti i vreme i živce, popustite i opustite se, a reagujte u situacijama u kojima ste vi jača karika. Timski rad nikako nije takmičenje, već  je proces u kom svako ima svoje mesto i ulogu.

Trijumf zajednice

Život u zajednici bi trebalo da podrazumeva da se dobro poznajemo i da smo zajedno jači.Sećate se one priče o prutićima. Dok su zajedno, niko im ništa ne može. Kad su sami, lako ih je slomiti. Tako je zajedništvo još jedan od stubova naše rezilijentnosti.

Kad govorimo o stubovima podrške našoj otpornosti, zapamtimo da zajednica podiže naš optimizam. Optimizam čuva naše zdravlje, i mentalno i fizičko, a isto tako pozitivno utiče na naše emocije. Optimizam koji stvaramo u zajednici, pomaže nam da lakše preprodimo, kako one svakodnevne izazove, tako i velike, kao što je trenutno ovaj zvani pandemija. Kad govorimo o zajednici u partnerskim odnosima, govorimo o svim onim ljudima koji su u taj odnos ušli preko nas. Naši roditelji, braća, sestre, prijatelji, poznanici, kolege s posla… Optimizam u zajednici je bitan čak i kad izgubimo partnera (rastanak ili smrt) jer nam ostaju ljudi sa kojima smo delili lepe, a u tim trenucima i teškoće.

Zajednica je sama po sebi naš stub otpornosti u teškim emocionalnim situacijama jer što nam je nača socijalna mreža to se lakše nosimo sa životnim izazovima. Zato slavimo zajednice, slavimo snagu i nesalomivost i budimo svesni da koliko oni nama znače, toliko i mi značimo njima. A to je lep osećaj. A radost je takođe dobar potporni stub naše životne snage.

Iz ugla Bahovog praktičara

Ovo je samo jedan pogled na jačanje naše otpornosti prema emocionalnim (i svim ostalim) izazovima.

Svaki par je priča za sebe, ali za sve je zajedničko da treba da shvatimo da imamo svoj svet koji treba negovati i kada krene da se rašiva, treba uključiti sve kapacitete da od njega ponovo napravimo celinu.

Svaki par ima svoju strategiju. Važno je da naučimo da prepoznamo znakove koji nam govore da nešto nije u redu.

Izazovi nisu nešto od čega treba bežati već iz treba shvatiti kao priliku da ojačamo i naučimo nešto iz njih. Sve dok postoji dobra volja na obe strane, i mi smo dobro.

Poznavanje partnera, njegovih jakih i slabih strana jeste polazna tačka za rešavanje izazova. Kad se poznajemo, znamo i kako da reagujemo i šta od koga očekujemo.

Vreme provedeno zajedno najdragocenije je ulaganje u našu zajednicu. Mi smo celina a ona se održava zajedničkim aktivnostima i zajedničkim kvalitetno provedenim vremenom.

Kad zaškripi, tražite zajednički izlaz. Setite se koji su sve stubovi koji čuvaju vašu vezu. To ste vi i sve što u tu vezu unosite: stav, posvećenost, ljudi…

 Ako redovno održavate vašu vezu, vremenom ćete sve brže izlaziti iz teških situacija.

Naučite da stvari sagledavate iz različitih uglova. Tražite gde su vaše ali i partnerove jake strane. Slabosti ojačavajte, umesto da vam one budu razlog za kritiku.

Bonus:

Nekad, i pored najbolje volje, ne umemo da se vratimo u ravnotežu. Čini nam se da smo se zaglavili i da je sve otišlo predaleko. Da nema izlaza. To je dobar trenutak da poradite na sebi, da poradite na svojoj otpornosti i snazi, da sami sagledate i sebe i vaš odnos iz nekih drugih uglova i da se onda vratite i nastavite rad sa partnerom.

 Nekad možete i zajedno da potražite pomoć trećeg lica. Ko će to biti, to zavisi od vas. Ponuda je, danas, zbilja široka. Ja vam pišem iz ugla Bahovog praktičara – jer Bahova terapija jeste jedna divna, nežna terapija koja nam pomaže da ojačamo svoje emocionalne potencijale na jednostavan, bezbedan način uz podršku terapeuta i samih Bahovih kapi.

Snaga je u vama, podrška svuda oko vas!

 

Tekst objavljen u dvobroju magazina Plezir (jul-avgust 2020).

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!