fbpx

KOLIKO VAM JE BITNA EMOCINALNA HIGIJENA – POUČNA PRIČA O ČOVEKU I NJEGOVOJ KUĆI

Čovek sazida kuću. Lepu. Čistu. U njoj sve miriše na novo. Prozori čisti i kroz njih se lepo vidi. Vrata ne škripe. Dimnjak  funkcioniše besprekorno.

Jedno vreme naš čovek održava kuću u idealnom stanju. Onda mu jednog dana dosadi da svako malo briše prozore. Pomisli, pa vidi se kroz njih. I vidi se, ali slika je svakodnevno sve mutnija.

Pa onda počne prašinu i sve što je na podu da gura pod tepih, kauč, ispod ormana. Gurka on tako, malo teže ide kroz kuću, ali hajde, šta je to naspram dokonog vremena koje je dobio ne čisteći više svakodnevno.

Pa zidovi počnu da se prljaju. Trebalo bi krečiti. Ali, brže i dugotrajnije se čine tapete. Pa još reši da ih sam lepi. Nema veze što nije baš najbolje nalepljeno i što se malo podklobučilo. Pa šta… Kao da će neko zagledati.
Vrata počela da škripe. Ma možeš misliti, barem znam da neko ulazi.
Crep počeo da otpada. Oluk se otkačio. Voda kroz tavan počela da pada po podu. Ni lavor na tepih ne može da stavi jer je postao brežuljkast od silne prašine ispod. Jednog dana osedi neprijatan miris iz uglova. Zapne za tepih i sva ona prljavština se raspe po kući. Prozori sada više nisu ni malo prozirni. Jer…  prašina je svuda. Zavukla se i u one rupe na tapetama.

Šta mu ostaje?

Da sedne i plače od muke.
Ok to je skroz legitimno. Negde mora da da sebi oduška.
E, sad – pitanje je dokle će sebi dozvoliti da se samosažaljeva i kad će početi da traži rešenje. I za kakvo će se rešenje odlučiti.

Jer nije svako rešenje konstruktivno

Naš čovek može da ostane zaglavljen u samosažaljenju – kukajući svima da je baš baksuz, da ga sreća neće i da mu više ništa lepo u životu i nije ostalo.
Može i da počne da sprema i sređuje, ali da se negde na pola posla javi misao – ma… ovo je baš naporno. Batali ti ovo.
Može i da stvarno zavrne rukave, pozove prijatelje, porodicu i sredi kuću da bude funkcionalna.
A može i da se obrati nekom ko je stručan i ko će mu pomoći da kuću vrati u stanje u kom je bila na početku priče. Lepu, blistavu, čistu i mirisnu.

I svako rešenje je legitimno

Čovek iz priče ima mogućnost izbora. Neko će mu predložiti da, sad kad već mora da menja nadogradi i neki sprat. Da napravi korenitu promenu. Može da izabere i da je vrati u optimalno stanje. A može da ne uradi ništa ili da samo malo zamaskira stvar.
Ovo je priča i o nama. U jednom trenutku u životu mi imamo sve predispozicije da budemo optimalni. Ali, razne okolnosti nas vremenom počnu kočiti. Zaprljaju nam se vidici. Onda počnemo da guramo svoje želje, izazove, razočaranja, neispunjene snove u dubunu svog bića. U jednom trenutku i zaboravimo kada smo to počeli da guramo i šta nas je navelo na to.
Jednog jutra se probudimo i vidimo u ogledalu da nam ni fasada više nije onakva kakvom bismo želeli da imamo. Barem je to do sada bilo ok. Ali, ne razumemo da smo ti i dalje isti mi, samo sebi više nismo lepi jer smo zapustili prvo unutrašnjost a potom i spoljašnjost. Pa postanemo pasionirani posetioci raznih salona za lepotu, glancajući spoljašnjost. Pa nam nije lepa boja kose, pa nam nokti nisu u pravoj nijansi.
Pa nam lice nije onakvo kakvim bismo voleli da ga vidimo. Malo sredimo grudi. Pa nam onda nos nije lep. I guzu bismo mogli da podignemo. Vežbanje? Ne… Dižemo kredite ne bismo li u ogledalu ponovo videle sebe u najboljem izdanju. Ali svaki put mi smo sve dalje od sebe samih. I sve nam je teže. I sve smo tužnije i depresivnije. I naši pogledi na svet su sve suženiji, sve više toga se u našim emocionalnim poljima nakupilo.

Pa jednog dana sve prsne

I mi i dalje ne razumemo da smo zapostavili sebe. Da nam treba generalka. Pa onda temeljno čišćenje. A potom održavanje. Koliko vremena i novca uložimo u to da nam kola, telefoni, računari budu haj tek ili barem u najboljoj formi. Mnogo. Koliko smo vremena u generalno spremanje sebe  uložili?
Probala sam, ali ne ide…
Probala sam, ali to oduzima vreme…
Probala sam, ali šta ako ne bude zadovoljna…
Probala sam, ali nije to za mene…
Probala sam… i ovo i ovo i ovo… ali…

Probala sam – nisam spremna

Iskreno, niste spremni. I sve je trošenje i vašeg i vremena onog sa kim radite pa i novca. Jer sređivanje vlastitog života nije proba. Naš život, ovaj koji sada živimo nema reprizu. I nema generalnu probu. Ovo što sada živimo je jedno i jedino. Pa je i svaka naša odluka premijerna, ali i bez reprize. Vreme ne možete vratiti, niti trenutke koje ste propustili. Ali, uvek možete da donesete odluku da je vreme za veliko spremanje.  I da budete spremni da ono traje.

I da ćete prolaziti faze

Zašto je ovo bitno? Jer jedan od razloga zašto ljudi često odustaju od velikog spremanja jeste što smo zaboravili ko smo mi u stvari. I šta smo sve to taložili jedno na drugo. Znate ono kad zavučete ruku u džep kaputa pa izvučete novac i to vas baš obraduje. A onda u drugom džepu nađete neplaćeni račun. Pa umesto da sada lepo odete da platite, vi potrošite novac, a račun ponovo zagurate. Dok ne dođe na naplatu.
Čisteći svoja emocionalna polja mi prolazimo razne faze. Neka polja očistimo brzo i bezbolno. Neka treba prvo dobro natopiti jer se sve zakorelo od taloga. Pa u tom čišćenju bude i suza, i straha, i neverice i besa. Nekad nas prosto iznenadi mirna faza – jer smo navikli da smo stalno pod tenzijom i da nam je organizam mod konstantnim stresom. Onda se uplašimo da sa nama nešto nije u redu jer mi nismo mirna osoba. Možda i niste, ali ste trenutno u čišćenju naišli na fazu apatije, nezainteresovanosti i samo je treba proći, umesto da se uplašimo i odustanemo. Jer ako odustanemo u fazi čišćenja ostaćemo zaglavljeni u nekoj novoj fazi.
Drage moje, rad na sebi ne mora da znači promenu. Ako pričam iz ugla bahovog praktičara – bahove kapi vas ne menjaju. Nećete postati druga osoba. Nećete postati nešto za šta nemate potencijale, niti će vam nestati bilo šta od vaših bogom danih kvaliteta. Samo ćete postati opet optimalni. Kao kuća našeg čoveka s početka priče.
On je imao izbor. Ako je izabrao da kuću vrati u optimalnu formu, kakva je bila kada se i uselio u nju, bio je spreman i na teškoće ali je imao pred sobom viziju. Kad je završio posao, od onog ko mu je pomogao da završi uspešno posao  dobio je dva predloga (saveta):
– budi sada pažljiv i redovno je održavaj da bi ti celog života bila na radost i zadovoljstvo
– sada možeš i da je nadogradiš jer si je od temelja do krova doveo u optimalno stanje
Tako je i sa nama. Kad jednom očistimo i dovedemo se u dobro stanje onda nam ostaje da održavamo i budemo dobri sebi i drugima. Takođe možemo i da nadograđujemo sebe, svoju duhovnost, dušu i telo i tada ćemo biti iskreno zadovoljni. Jer nadograđujemo na zdravim osnovama.
A vi? Jeste li spremni da se ponovo vratite svim svojim bogom danim kapacitetima i da živite život punim plućima? Spremni da prođete veliko spremanje, provetravanje, čišćenje? Da li ste spremni da uradite nešto dobro za sebe?
Ako se opredelite za Bahovu terapiju – tu sam da vas vodim kroz promenu. Razgovor i savetovanje, postavljanje ciljeva, otkrivanje sebe kakvu smo već davno zaboravile divan je proces. Ako ste spremne, uvek me možete naći ovde. 
  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!