fbpx

TOKSIČNE EMOCIJE I NJIHOV UTICAJ NA NAŠE TELO

U prvom delu ovog  teksta, pod nazivom, ako ne plačemo gore, plakaćemo dole, razmišljam zajedno sa vama, kako da čistimo svoje emocije da bismo time pomogli svom telu. U međuvremenu, do mene je “doputovala” čarobna knjiga Žane Burić “Porodična knjiga zdravlja” koja nam svima može biti pomoć i i ovoj situaciji jer je čitavo jedno poglavlje posvećeno upravo  fizičkoj detoksikaciji. O Žaninoj knjizi ću još govoriti, ali, već ovo je dobar razlog da je imamo u svojoj kućnoj biblioteci-apoteci.

No, da nastavim priču o zaglavljenim emocijama

Nekad su one zaista tako duboko u nama da čak i kada svi iz bližeg okruženja  znaju da se nešto desilo i da je osoba  neadekvatno odreagovala u emocionalnom smislu, ona to poriče jer se ne seća. Jedna od terapija koja se pokazala dobrom za osvećivanje i oslobađanje emocija jeste hipnoterapija. Nakon otkrivanja bolne emocije, na scenu mogu da stupe neka druga sredstva koja će pomoći  da se očiste polja u koja su gurnuta, i u kojima su izazvale bolest. Jedna od mogućih, ili barem komplementarnih terapija, bila bi terapija cvetnim esencijama.

Relativno nova medicinska grana psihomeuroimunologija je otkrila da um i emocije (psiha) komuniciraju sa nervnim (neuro) imunološkim (imunulogija) sistemima. Ta komunikacija može biti i korisna i štetna u zavisnosti od sadržaja te komunikacije.

Većinom mi nismo svesni te komunikacije. Ne umemo da je protumačimo ili su nam samo delovi jasni, dok nedostaju komadići koji bi čitavu priču izneli na svetlost dana i pomogli nam da adekvatno reagujemo.

emocija
Foto: Yan Krukov from Pexels

Još malo primera iz holističke prakse

Dr Džozef Rikoli (Savetovalište za telo i um u Nju Džersiju) navodi nekoliko zanimljivih primera iz prakse.

Žena, 36 godina, godinama čupa kosu, kao što neko drugi gricka nokte. Skalp joj je iziritiran, kosa zapuštena, prave se pečati bez kose na glavi. Tokom rada sa njom, on je otkrio da joj čupanje kose pomaže da se oslobodi stresa i napetosti povezanih sa dva traumatična događaja u njenom životu. Kao dete, javno je ponižena u školi, a kasnije ju je napustio suprug za kog nije znala da je hronični alkoholičar.

Ona je povezala da je u oba slučaja ona kriva i da zaslužuje kaznu zbog toga. Ona nije mogla da dokuči u čemu je njena krivica, ali je sebe ubedila ja ona postoji. Pošto nije mogla da otkrije šta je uzrok, ona je gomilala bes, i kad je telo počelo da reaguje, ona je počela da čupa kosu. Ta dva iskustva joj nikako nisu dala da se odveže od prošlosti i nastavi život. Taman kad bi pomislila da je na putu da se oslobodi, potisnute traume bi je vratile unazad. Kada je najzad, nakon ozbiljnog rada sa timom lekara i holističara pročistila i emocije i telo, mogla je da se oslobodi starih emocija, da prestane da čupa kosu i da krene napred.

Još jedan izuzetno koristan primer iz njegove prakse je žena (42 godine) s rakom jajnika. Trebalo je da ide na operaciju. U radu s njom, izašla je na videlo činjenica da je bila zlostavljana u braku i to tako ozbiljno da je nekad morala da se zaključava u sobu ne bi li pobegla od agresivnog muža. U njoj se gomilao bes prema njemu, ali ona je to gurala u sebe. Emociju nije obradila, pa se ona vremenom pod naslagom drugih trauma i izazova pretvorila u osećaj krivice da je sigurno ona učinila nešto loše kad joj se ovakve stvari dešavaju. Sigurno je ona izazvala muža.

Prema obrascima po kojima smo vaspitani i uz koje smo odrastali, ako smo pogrešili, moramo biti kažnjeni. A šta je bolja kazna za ženu koja je bila loša prema suprugu u braku od raka jajnika, jednog od ključnih organa ženstvenosti? Tako reaguje veza um-telo. Batine koje je ona trpela od njega, ona je prebacila na jajnike. Bes koji nije pokazala prema njemu, gomilao se u ovom organu. Nakon tretmana hipnoterapije, osvestila je svoje emocije i bila je spremna da krene u čišćenje kako emocija, tako i tela. I da nakon operacije dovede svoj život u sklad.

Toksične emocije

Ovo su, prema holističkim isceliteljima takozvane toksične emocije. One su snažne, u sebi sadrže često neutemeljena uverenja i vremenom postaju izazivači ili kako ih oni nazivaju “seme” iz koje izrastu razne bolesti. Od blagih do smrtonosnih.
Te emocije su male tempirane bombe, bolesti u inkubaciji, i samo čekaju pravi okidač.

Još jedan slučaj za ilustraciju

Direktorka jedne firme (41 godina) patila je od valunga. Iako još mlada, ona je nekoliko godina ranije  imala histeroktomiju i pored materice, uklonjeni su joj i jajnici te je operacija ubrzala ulazak u menopauzu. Bila je pod stresom na poslu, uzimala je velike doze estrogena za valunge, ali joj nije bilo bolje. Histeroktomija je urađena jer je ona godinama osećala  bolove u materici. Telo je navodilo u pravom smeru za otkrivanje traume koja se krila iza bolesti, ali ona nije nikako osvešćivala koje su to emocije koje su dovele do bolesti. Nakon dugotrajne psihoterapije, uključujući i hipnoterapiju, došli su do bolnog otkrića da je kao šestogodišnja devojčica bila zlostavljana od strane odraslog muškarca. Ona je u to vreme bila toliko uplašena da je sve ugurala duboko u telo, nesposobna da o tome govori, ali i zastrašena od strane napasnika da će se nešto loše desiti ako  nekom kaže.  Tako je ona vremenom na svesnom planu zaboravila na zlostavljanje, ali je telo zapamtilo i opominjalo je. Ona je kompenzaciju nalazila u preteranom radu kako bi se dokazala da je dobra i kvalitetna žena, ali njena materica se sve te godine borila s bolom, sramotom, osećajem neadekvatnosti i krivice zbog čega se ona osećala loše.

Dr Kerolajn Mejs, prevođena i kod nas, zagovora tezu da je prvi princip bolesti da biografija postaje biologija. Sve naše misli i osećanja prvo ulaze u naš biološki sistem kao energija. “Svaka vaša misao je putovala kroz vaš biološki sistem i aktivirala fiziološki odgovor”, piše Mejs. Od nekih su nastali dubinski emocionalni naboji, koji su izazvali fiziološke reakcije u celom telu. “Na ovaj način naše biografije bivaju utkane  u naš biološki sitem, postepeno, polako, svaki dan. “

Destruktivna osećanja i uverenja

Većina nas u sebi nosi destruktivna osećanja i uverenja koja podrivaju naše zdravlje. Ona postepeno menjaju našu biologiju u skladu sa našom definicijom stvarnosti. Recimo, ako smo stalno “besni” na nekog telo to može prevesti u hroničnu infekciju urinarnog trakta. Takođe dovodi do povećanja nivoa mokraćne kiseline, koja zakiseljuje naše telo, pod uticajem besa. I, dok se ne oslobodimo ove emocije, možemo iznova i iznova da imamo urinarne infekcije, a da realno ne znamo gde smo ih “pokupili” na fizičkom planu.

Nisko samopoštovanje može biti povezano sa razvojem raka, a dok se ne razreše mogu da utiču i na samu terapiju, blokirajući je, ili joj umanjujući efekat. Jer, ko smo mi da možemo biti izlečeni? Tokom medicinske terapije raka bilo bi dobro raditi i na osećaju poštovanja i samopoštovanja kod osobe.

Dr Artur Džanov, doktor koji je ustanovio tehniku primalnog krika (knjige o tome mogu se naći i kod nas), kaže da, suprotno zdravom razumu, ono što ne znamo može nam nauditi “jer je potisnuto sećanje na traumu traumatično”, objašnjava on u tekstu “Zašto se razbolite i kako se oporavljate”. Naše potisnuto sećanje na bolno ili nasilno detinjstvo koje je i samo po sebi traumatično, ima stalan i iscrpljujući efekat na naše telo, kaže on.

Neuroza –  temelj bolesti

Neuroza, stanje nerešenih i sukobljenih emocija i stanja uma, temelj su bolesti po Džanevu. Prema tome, nema ničeg lekovitijeg nego da zaista osetimo i potpuno doživimo sećanja i emocije – svoju “unutrašnju stvarnost” – iz ranijeg perioda života. Ono što smo potisnuli, ili istisnuli iz svesti. Trauma iz detinjstva može usmeravati čitav naš život. Možda ćemo stalno pokušavati da potisnemo neko bolno sećanje, ali energija koju to sećanje nosi naći će put do određene fizičke bolesti.

Još samo jedan primer koji dr Džanev navodi, i neću više. Žena, 29 godina, skoro pola svog života je bila bulimična. Nakon primalne terapije sa dr Džanovim, shvatila je da je bila zaglavljena u porođajnom kanalu i da je bila i uplašena i ljuta i borila se za život. Nije mogla da diše, i telo joj je bilo u grču. Kada je odrasla tokom kriza u kojima se osećala kao tada –ljuto i uplašeno, ili bila u opasnosti nalik onoj u kojoj se borila za život, ona bi se prejedala, a zatim bi povraćala. Nakon terapije je razumela da je povraćanje njen način da odbaci stres zbog nemogućnosti da diše. A kada se prejedemo mi stvarno imamo fizički osećaj da jedva dišemo. Kada je razumela kako su njena trauma sa rođenja i bulimija povezani, bila je spremna da se suoči sa njom i da je se oslobodi. No, da bismo mogli u potpunosti da se oslobodimo traumatičnog iskustva, mi prvo moramo da se povežemo s njim.

Zato su razne terapije (psiho, art, muziko, primalna…) izuzetno važne, a onda recimo cvetna terapija, ili homeopatija mogu da pomognu da se osvešćene emocije čiste, paralelno sa čišćenjem, ili tretiranjem fizičkog tela.

Ako ste propustili prvi deo teksta možete ga pročitati ovde – a uskoro vas čekaju još dva dela – u kojima ću se posvetiti onom što sam našla kao mogućnost da čistimo emocije cvetnim esencijama.

  •  
  •  
  •  
error: Content is protected !!