Do sada sam vam iz ličnog iskustva ispričala kako sam se suočila sa anksioznošću i paničnim napadima. Želela sam da iskreno i bez zadrške progovorimo o strahovima. Strah je koristan do određenog momenta. I da ga nije bilo, ko zna da li bismo kao ljudska vrsta i bili na ovoj planeti. Signal napadni ili beži je nekada imao svoje realno utemeljenje. No, danas se sve ređe nalazimo u situacijama u kojima se branimo, napadamo ili realno treba da bežimo, a naše um i dalje izdaje komande koje u nama stvaraju prilično konfuzne reakcije. Telo otpušta andrenalin, hormon stresa koji se, ako ova stanja dugo traju, gomila u telu.
E, sada… postoji fizički i mentalni stres. Da vas pitam – koji je prisutan u vašem životu? Ili koji je dominantan? Nažalost malo nas će reći da je prisutan fizički (koji nastaje umaranjem tela – radom, vežbom, hodanjem…) i koji je koristan jer na taj način “ispucamo” mentalni stres. Oslobodimo ga se na prirodan način. No, mi danas, čak i ako radimo u fabrikama, prodavnicama, imamo malo fizičkog umora (zdravog). Jer stojimo, ponekad nešto podignemo prenesemo – ali pošto to najčešće nije u opisu našeg radnog mesta – eto nama opet mentalnog stresa.
Kako anksioznost deluje na nas
Utiče na čitavo naše biće. Kako se osećamo, ponašamo. I, ima sasvim realne fizičke manifestacije. Zato često pre nego što vam lekar kaže da je dijagnoza anksioznost prođete čitav niz pregleda, jer liči na fizičko oboljenje.
Kako to izgleda anksioznost
Izgleda kao strah, uznemirenost, čitav niz uznemirujućih signala u telu, um nam je prilično živahan i vozi neke svoje filmove, ubacuje nam ono čuveno pitanje: ŠTA AKO… pa i kad se taman smirimo – čačne nas to pitanje i mi opet sedamo u voz zvani anskioznost. Ako je blaga – ona se osaća kao nejasan strah. No, kod realnog straha mi znamo čega se to plašimo, a ovde mi ne znamo zbog čega smo zabrinuti, tj. u tom stanju mi ne možemo sami sebi da damo neki racionalan odgovor. Samo vrtimo mogućnosti, ali retko kad dođemo do suštine.
Ograničimo svoj život svim onim situacijama u kojima se ona javlja i mislimo dobro smo. A nismo. Jer smo samo na trenutak odložili strahove. Ali naš um je mudar. On nađe novi put da nas prodrma. I ako ne odreagujemo u nekom realnom trenutku, dođemo do paničnih napada – kad um kaže – e sada je bilo dosta. Poradi na sebi!
Čak ni tada se neki ne pokrenu. Razlozi su razni. Neki smatraju da se tu ništa ne može, drugi opet misle, proći će kao i ranije, treći pristanu da još jednom hemijski potisnu posledicu. A uzrok ostaje duboko u nama. Nemojte me pogrešno shvatiti. Nemam ja ništa protiv da uzimate lekove. Nekad, na samom početku suočavanja sa anskioznošću, panikom lekovi mogu biti dobra podrška. Ali, ne kao trajno rešenje. Terapije, psihoterapije, psihoanalize, bahova terapija… jesu podrške koje uključuju RAZGOVOR, promenu obrazaca ponašanja, usvajanje novih zdravih navika – koje će vam pomoći da naučite da živite sa ovim stanjima – i da kad i ako se možda opet u nekom trenutku u životu uključe, da vi odreagujete kako treba i da znate da niste ni sami, ni bespomoćni, niti je to što vam se dešava toliko strašno. Prosto je signal da ste nešto duboko i dugo gurali u stranu.
Šta izaziva anskioznost
Najšešće je, kao što sam već rekla, uzrok stres. Mentalni. Nagomilani problemi potisnuti negde duboko. Sakriveni pod tepih. Prećutane reči. Trpljenje nekih situacija. Osećaj da to nije život kakav smo planirali, strah od prolaznosti, egzistencijalni strahovi, raskidi, smrt i pitanja – a kako i kuda sada, promene sredine, posla… Traume koje počnu da isplivavaju baš onda kad mislimo da je sve dobro. Kad se opustimo.
Navela sam gore kako to na mentalnom nivou izgleda.
Ali, anskiznost može da ima i fizičke simptome:
Napetost u mišićima
Ukočene noge
“Pihtijasta kolena” (osećaj da ćete pasti)
Nervoza u stomaku
Mučina
Proliv
Glavobolja
Bol u leđima
Lupanje srca
Utrnulost udova (ruku i nogu)
Osećaj kao da milion mrava šeta no nama
Znojanje (obilno, hladno i često neprjatnog mirisa)
Nesanica
Kada anskioznost zaista postaje problem
Ako s vremena na vreme osetimo neki od ovih simptoma, nije strašno. Nekad je to i znak da obratimo pažnju na nešto. Nekad nam i intuicija nešto poročuje. No, kada taj osećaj pretnje potraje duže, kada nam simptomi počnu ugrožavati normalno svakodnevno funkcionisanje, tada je vreme da reagujemo. Da potražimo pomoć.
Rekoh, i ja sam jedno vreme, čak nekoliko godina sve više smanjivala svoj delokrug – odbacujete jednu po jednu aktivnost, viđanje s prijateljima, izlaske, putovanja, svašta nešto – jer kad toga nije bilo kao bila sam bolje. Ali, kad više nisam imala šta da odbacim, kada je moj život bio sigurna ruta – kuća – posao – taksi… Tada je um tresnuo šakom u glavu i rekao – haaalo, Merima, pa zar ništa nećeš preuzeti?
A ja sam se držala saveta lekara – koji su stalno lečili moje fizičko telo, pila lekove za želudac, za štitnu žljezdu, srce, razne hormone – jer lečili smo telo. Kad god bih rekla da je to u glavi, oni bi mi govorili da sam ja iznad proseka na testovima i da mi ništa ne fali. Znam ja da sam pametna 🙂 ali nisam mogla da dokažem da sve to ide baš iz te pametne glavice. Dok me nije lupilo. I tada sam krenula na terapije, otkrila prirodne puteve lečenja i podrške, razumela mehanizme i bila spremna za svaki sledeći put.
Kako vam bahove kapi mogu pomoći
Ja nisam lekar, niti su bahove kapi lek. Ali vam mogu biti od pomoći. Dr Bah (lekar koji je osmislio sistem od 38 kapi) je verovao da mentalno stanje osobe igra ključnu ulogu u fizičkom oporavku od bolesti i trauma. On je govorio da nije bitna bolest već kako se mi osećamo u vezi sa njom. Tj. ako su naša osećanja u balansu tada je i telu lakše da se isceli. Znači, bahove kapi, kao komplementaran metod pomaže da:
otklonite blokade koje su dovele do uzroka vašeg stanja
da vas podrži da istrajete na putu promene
da vam pomogne da uspostavite ritam sna
da definišete vrstu straha i da radite na njegovom otklanjanju
da vas podrži kada mislite da ne možete dalje i da biste digli ruke od svega
da vas pokrene iz apatije
da vas smiri
da vam promeni koncept ponašanja koji je doveo do anskioznosti
da vam pomogne da se odviknete od nekih štetnih navika
da vam bude podrška da zavolite sebe baš takve kakvi jeste
da vas “izbaždari” i drži u ravnoteži…
Svaka specifična osobina ima svoju cvetnu esenciju (bahovu, kalifornijsku, andsku, balkansku…) koja u kombinaciji sa drugim esencijama na prirodan način pomaže da se vratimo sebi, svojoj pravoj prirodi i da opet budemo dobri sebi i drugima. Dobra strana bahovih kapi je da mogu da se koriste uz lekarske tretmane, uz lekove, uz neke druge sisteme. Nisu štetne, nemaju kontraindikacije, nisu agresivne, ne izazivaju alergiju. Samo čiste, čiste, čiste dok ne očiste sve ono što smo godinama gurali pod emocionalni tepih.
I ONO ŠTO BIH, IZ ISKUSTVA U RADU SA LJUDIMA, PRIJATELJIMA… NAVELA – NIKAKO NE POSTAVLJAJTE SAMI SEBI DIJAGNOZU. PA ONDA SAMI SEBI PREPIŠETE LEKOVE (KOJI SE NA ŽALOST OLAKO U NEKIM MESTIMA IZDAJU BEZ RECEPTA). NEKAD OVA STANJA SAMO LIČE NA ANKSIOZNOST, PANIČNI STRAH, DEPRESIJU. A VI NISTE LEKAR I NE ZNATE DA LI STE U PRAVU. RAZGOVARAJTE SA NEKIM KO JE STRUČAN. ONO TO PIJE I MAMA, KOMŠIJA… PREPISALI MUŽU PA POŠTO ŽIVIMO U ISTOJ KUĆI, MOŽEMO I ISTE LEKOVE PITI – SVE TO NE NIKAKO!
Kako vam bahov terapeut i savetnik može biti od koristi
On vas vodi kroz proces promene. Na prvom razgovoru se upoznate, i definišete šta su izazovi i teme na kojima treba raditi. Zajedno sa klijentom, praktičar odlučuje koje će to kapi ući u sastav bočice koju će klijent dobiti da pije u narednom periodu. Kroz razgovor ćete doći do uvida u ono što vas u tom trenutku najviše žulja i definisati svojim rečima šta je to i kako biste voleli da se osećate. Praktičar će vam predložiti odgovarajuću kombinaciju kapi i dati vam savete kako da uz kapi počnete sa promenama u životu. Vi ste aktivni učesnik u promeni. Dajete svoj maksimum, a terapeut daje svoje znanje, veštinu, empatiju, profesionalni odnos i na taj način zajednički krećemo na putovanje ka boljitku.
Pitanja koja najšeće postavljate jesu – hoće li mi odmah biti bolje, kada ću osetiti promenu i koliko dugo moram da pijem kapi… razgovaram sa vama… To su pitanja sa prvog sastanka. Kasnije i klijentu postane jasno da:
- promene su nežne, neagresivne -primetite ih kad primetite da neke stvari više ne radite na način koji vas je uznemiravao, da radite neke stvari koje do tada niste mogli, da drugačije reagujete na ono što vas je do tada dovodilo do “ludila”, da razumete ljude čak i ako ne prihvatete njihovo ponašanje, da ste počeli normalno da spavate, da ne reagujete nervozom, da ne izbegavate situacije, da ste smireniji, opušteniji, da kažete ono što mislite, da ne gutate svoje reči i ne prećutkujete potrebe, da ste veseli, nasmejani, da se više posvećujete porodici, deci, sebi. Nema griže savesti, nema filma koji se stalno vrti u glavi, nema preteranog entuzijazma koji nas umara, sve je u meri i harmoniji
- dužina uzimanja kapi nije, naravno, proporcijalna dužini nastanka problema, ali ipak treba neko vreme posvetiti sebi.
- da treba obaviti nekoliko razgovora, otvoriti neka sakrivena vrata, proluftirati dušu, isprašiti tepihe pod koje smo sklanjali, skinuti maske…
- treba imati poverenja u terapeuta, kao što i on veruje u vas.
- dužina pijenja kapi zavisi od vas i vaše motivacije – ukoliko niste spremni, ukoliko vas neko drugi tera, ukoliko je neko uzeo kapi za vas… eto da vam učini jer vas dobro zna, to nije rešenje. To znači da niste spremni da ćete odustati i od kapi i od terapije i reći ovo meni ne radi… I bićete u pravu. Jer niste spremni da budete dobro. Jer vam vaša anskioznost još uvek nije dogorela do nokata…
Uz bahove kapi, uvek ću vam preporučiti neku vrstu aktivnosti. Makar i običnu šetnju. Vraćanje ritma – noć/dan. Regulisanje ishrane. Meditaciju, eft, pravilno disanje. I, da nađete nešto što volite da radite i da se posvetite tome. Da vodite dnevnik promena. Da ugađate sebi. Da budete nežni i dobri rpema sebi.
Kako vam to bahove kapi pomažu
Da prestanete da tragate za simptomima, da čitate iskustva drugih i od silnog entuzijazma u stvari napravite više štete. Takođe, često u ovim stanjima težimo da sve oko nas bude harmonično, bez uznemiravanja, stresa – i onda trošimo unutrašnje kapacitete ne bismo li je sredili, umesto da radimo na tome da smirimo sebe tako da nas spoljašnji svet ne dotiče na taj način.
Da prestanemo da se bojimo svega što možemo da imenujemo: strah od siromaštva, od životnja, buba, smrti, gubitka posla, računa, napuštanja…
Da nas ne uznemiravaju nepoznati strahovi: od sujeverja, preko osećaja da će se nešto loše desiti, straha od božje kazne, od demonskih sila…
Da će se nešto loše desiti našim bližnjima – kad taj strah preraste realne osnove.
Da će nas strah okameniti.
Da ćemo izgubiti kontrolu nas sobom, da ćemo planuti, reagovati besom, strah da ne povredimo sebe ili druge.
Da smo preopterećeni, da ne možemo nešto da uradimo, da su nas pritisli obaveze i rokovi.
Da nas stalno iste ponavljajuće misli umaraju, vrteći se stalno ukrug – briga o sebi – i briga šta ako…
Da vidimo svetlo na kraju tunela.
Da prestanemo da se osećamo kao da više ništa ne možemo da učinimo, da smo došli do kraja svojih mogućnosti.
Da povučemo ručnu…
Znači, ko traži izlaz, naći će ga. Ko ne traži, taj nije ni stigao do kraja ovog teksta 🙂 Samo ako vi želite može doći do promene. Bahov praktičar i razgovor su vam vodiči kroz put promene. Kapi su podrška i čistači staze kojom treba da prođete da biste se vratili sebi.
Ako vam je ovaj tekst bio od pomoći, biću srećna da ga podelite sa drugima. Pišite, komentarišite, pitajte, radite 🙂