Ponekad zatvorim oči i nakon nekon vremena zasvetli to zlatno svetlo, obasja unutrašnjost kapaka, unutrašnjost mog bića i krenem na putovanje unutar sebe. Korakom nežnim poput pamuka skakućem od tačke do tačke, otkrivajući tajne staze na kojima su moje misli, osećanja, trenuci u vremenu ostavljali znake da ih, kad dođe vreme, nađem.
Pratim unutrašnju mapu svoje duše, čujem zvuke, poneka reč dopre do mene. Zastanem pa udahnem da pročistim, očistim i dahom sledećim pustim da se rasprši i vrati na svoje mesto na široj mapi svemira. Svako naše putovanje bi trebalo da nađe svoje mesto na toj mapi.
Kako do tajnih mapa duše
Naš unutrašnji svet trebalo bi da ima svoju ravnotežu u spoljnom. Da parafraziram Antića koji kaže da je jedan korak van sebe vredniji od hiljadu koraka u nama samima. Težimo ka tome da naš svet imaginacije, svet mašte i unutarnje nežnosti ima svoj otisak u svetu oko nas.
Kretanje je naša istinska priroda. Naše telo teži da se kreće. Naš um se raduje kad pomisli na putovanje. Planiranje ume da bude isto tako uzbudljivo kao i sam put.
Putovanja svima dostupna
Menjajmo naša ubeđenja da putovanja traže mnogo novca i vremena. Ima i takvih destinacija koje traže malo više svega. Ali nam većinom i vrate sve to u duhovnom, emocionalnom smislu. Napune srce – pokrenu našu unutrašnju snagu. Napune nam baterije.
Ali, ne mora uvek daleko i ne mora uvek skupo.
Postavimo sebi nekoliko pitanja.
Kuda bih to mogla da idem?
Šta ću sve tamo videti, koga upoznati, šta iskusiti?
Koje ću impresije poneti odande?
Koliki je moj budžet i koliko vremena imam?
Kreirajmo svoju ličnu mapu
Za početak neka nam ciljevi budu blizu. Do 100 kilometara, na primer. U tom rasponu uvek postoji sasvim dovoljan broj skrivenih mesta, jezera, kula, muzeja, planina, ili brežuljaka, čuvenih istorijskih mesta, ali i malih bisera koje otkrijemo tek kad dođemo ili kad nam ih došapnu oni koji su do te tačke pre nas stigli.
Internet je sjajan vodič, ako nećemo da se raspitujemo kod poznanika, kolega, komšija. Ukucamo mesto, termin, cenu i dobijemo na stotine sjajnih ponuda. Ja volim tako da putujem. Krenem od jedne zamišljene tačke i na kraju napravim mapu putovanja koja se sama otkrivala kako sam sebi dozvoljavala da se razmahnem.
Onda dolazi taj lepi deo spremanja na put
Kupujem kartu, pakujem stvari, pakujem sitnice. Nekad nosim i hranu koju volim. Vodu. Ponesem priručno bilje spakovano u bočice, i papirne kesice. Čajevi, tinture, Bahove kapi, eterična ulja. Moji verni pratioci na putu.
Bahove kapi i putovanje
Dok sam pisala ovaj tekst – u glavi sam imala osobu koja je već rešena da ide na put, tako da u njenu kombinaciju ne stavljamo kapi koje nam bude želju za putovanjem – jer mi smo odlučili da idemo.
No, nekad nas ponese onaj neizdrž – kad će već jednom da svane taj dan pa bi nam esencija Impatiens dobro došla. Onda počne da nas voza entuzijazam – on je sam po sebi koristan, ali kad pređe granice, nije dobar ni za nas ni za našu okolinu. Da bismo ga sveli u granice prihvatljivog dodaćemo i malo Vervain-a. Za svako putovanje dobro dođe i Walnut – da se što pre adaptiramo na novu sredinu, krevet, običaje… Ako smo u strahu hoće li sve proći kako treba – tu je Mimulus da nas umiri. Možemo dodati i nekoliko kapi esencije Dill da nas ne preplave informacije koje upijamo tokom putovanja. Dandelion da lakše podnesemo putovanje – on nam smanjuje tenziju. Sclerantus – ako smo u grupi onih koje ume da omete putna mučnina. Naravno, na put bez Rescue Remedy ne krećemo. Da nam pomogne da ništa nenadano ne pokvari naše putovanje.
I onda kada se vratimo s puta, možemo ponovo da zatvorimo oči i da prizovemo zlatnu svetlost i krenemo tajnom mapom svoje duše. Udah, izdah – i postajemo deo (sve)mira.